! ! ! О Б А В Е Ш Т Е Њ А ! ! !

Ц Н Т П И
Заиграјте СРЦЕМ, у ритму ЖИВОТА!
ЦНТПИ од СРЦА
_____________________________

О Б А В Е Ш Т Е Њ А
:
____________________________

УПИС НОВИХ ПОЛАЗНИКА ОД 16 ДО 60 ГОДИНА!

_____________________________
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ
СУБОТА 18.2.2017
ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:
Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
__________________________________
ЦЕНТАР НАРОДНОГ ТРАДЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ ОГРАНИЗУЈЕ ОТВОРЕНИ БЕСПЛАТНИ ЧАС "Заиграј и упознај себе!"
СВАКЕ НЕДЕЉЕ ОД 20:00 ДО 22:00 ЧАСА. САЛА У ЈЕВРЕЈСКОЈ 22.
 
ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА 060-5656655
_____________________________
 
- Завршена Скрипта народне - традииционалне игре - плесови теоријски део за полазнике ЦНТПИ-а. Скрипта се може добити у електронској или штампаној форми. Примерци скрипте су предати и у библиотеку Матице Српске.
______________________________
У П И С   У   Т О К У
УПИС ПОЛАЗНИКА У ПОЧЕТНУ И НАПРЕДНУ ГРУПУ.

Више информација и пријаве на телефон 060-56-56-655
______________________________
 
-Новосадске новине ДНЕВНИК у издању од недеље 30.08.2015. у Новосадској хроници чланак о ЦНТПИ, О центару народног традиционалног плеса и игре. "Фолклор у срцу и покрету"

-РАСПОРЕД ЧАСОВА - ЦНТПИ
_______________________
- НОВИ Распоред важи од 1.06.2016. год.
УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час 

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час 
 
ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час
 
СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа
 
НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет 2 часа
 
ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.
_____________________
ЦНАТПИ на Facebook i Google+ страницама
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
________________________
 
- 6.08.2017 - ЦНТПИ учествовао на 48. Сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију", поред одличног наступа у ревијаном делу којим је наш центар затворио сабор имали смо и представницу за најлепшу саборашицу где је освојила место прве пратиље. ЦНТПИ се представио са слетом игара из Груже.
 
- 3.-4.-5. jun 2017 - ДАНИ НАРОДНЕ НОШЊЕ 2017 у ЦНТПИ, упознавали смо се са народним ношнјама Србије и осталих народа и народности, а уједно смо се и фотографисали. Погледјате фотографије у нашој галерији.
 
-15.05.2017. Наша чланица и асистенкинја за народну игру у ЦНТПИ  је добила међународни сертификат ЦИД-УНЕСКО, трећи степен после 450 сати игре. Честитамо!

-29.04.2017 - Одржана Пролећна ЦНТПИ игранка
-18.2.2017. -
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ


ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:

Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад


А ПОСЛЕ СМО СЕ ИЗИГРАЛИ НА ИГРАНЦИ УЗ ЛЕПО ДРУЖЕЊЕ
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
 
-31.12.2016-1.1.2017. - ЦНТПИ дочек нове године, весело смо заједно са нашим пријателјима дочекали нову 2017. Срећна свима ЦНТПИ нова година 2017!
 
- 29.10.2016. - ODRŽANA JESENJA IGRANKA CNTPI-a Igrali smo, pevali i družili se. Od Pčinje preko Kobišnice, Bele palanke, Leskovca, beograda, Gruže Studenice do Bugarske, Šopluka i Trakije.
 
- 16.10.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару влашке народне игре Црноречја у Ковину.
 
- 9.10.2016 - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару српске народне игре Црноречја у Инђији.
 
- 1.09.2016. ПОЧЕЛА НОВА СЕЗОНА (2016-2017) У ЦНТПИ
 
- ЦНТПИ учествовао на 10. фестивалу "Маркови дани" са сплетом игара врањске Пчиње
 
- Направљене нове мајице ЦНТПИ-а
- Уплаћен аванс и поручене нове ЦНТПИ мајице.
- Уплаћен авнас за изнајмљивање аутобуса за пун на фестивал "Маркови дани"
-4.6.2016. Одржана ЈУНСКА ИГРАНКА - Забава ЦНТПИ-а.
 
-22.5.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару народних игара Смедеревског подунавља у Новом Саду.
 
- 14.5.2016. ЦНТПИ - ВЕЧЕ НАРОДНИХ НОШЊИ , наши чланови су се упознали са народним ношњама - костимима и зајендо фотографисали.
 
- 17.04.2016. Инструктор Вељко Видић похађао семинар "Наронде игре Горње Колубаре и Подгорине"
 
- Наша чланица Тијана Гарабантин је добила сертификат од светског плесног савета ЦИД - УНЕСКО другог степена за народне игре Србије. Честитамо.
 
- 19.03.2016. - Одржана мартовска игранка - забава ЦНТПИ-а
 
-13.02.2016. - Обележили смо 6 година рада и постојања ЦНТПИ-а, уз зајендички наступ са нашим гостима и пријатељима УА "Чивија" - Шабац, ФА "Лаза Костић" - Ковиљ.
 
-12.12.2015. Наступ ЦНТПИ-а на концерту У.А. "ЧИВИЈА" у Шабачком Позоришту.
 
-8.12.2015. наш члан и полазник ЦНТПИ-а Чаба Месарош је добио међународни сертификат за Народне игре Србије 1 ниво, издат од стране ЦИД-УНЕСКО Међународни плесни савет УНЕСКО. Честитамо
 
-5.12.2015. ЦНТПИ гостовано на наступи и дружењу фолклораша у Ковиљу.
 
-2.12.2015. Објављен чланак о ЦНТПИ у часопису "Војвођански магазин" број 92.
 
-18.11.2015. Инструктор Вељко, учествовао на стручном предавању "Сцена и ја" у организацији удружења "Клултус" у Новом Саду.
 
-25.10.2015. Инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народне игре Козаре и Подкозарја, на Новом Београду.
 
-3.10. и 4.10.2015. ЦНТПИ учествовао на "ШТРАНД ФЕСТУ" у Новом Саду, где смо одржали радионицу народних игара за све посетиоце и уједно промовисали народну игру и наш центар ЦНТПИ. Фотографије у галерији.

-3.10.2015. ЦНТПИ учествовао на 8. фестивалу народних ношњи "Бисерна грана" у Футогу. Представили смо оригиналну ношњу Подртањских села и Соко Бање. Фотографије у галерији.
 
-02.08.2015. ЦНТПИ - Центар народног традиционланог плеса и игре учествовао на 46. сабору "Прођох Левач, прођох Шумадију", Играли смо игре Белопаланачког Поља, кореографијa "Ја идо па видо". Освојили смо 1 место тј. награду за најлепшу женску ношњу. А како смо се провели можете видети у нашој галерији.
 
-05.07.2015. Инструктор Вељко Видић и чланица Биљана Чекић похађали семинар народне игре Беличког краја у Земуну.
 
- 07.06.2015. Инструктор Вељко В. похађао семинар Народне игре Ваљевске Колубаре у Земуну.
 
- Јун. 2015 је још троје наших плозаника постало члан Међународног плесног савеза - УНЕСКО, Мирко Шука и Дуња Караћ, Јован Радовић. А уједно су и добили међународни сертификат за савладан први ниво знања Народних традиционалних игара Србије, ЧЕСТИТАМО.
- 2015. Наша чланица и полазница ЦНТПИ-а Тијана Гарабантин је постала члан Међународног плесног савета - УНЕСКО и добила Међународни сертификат за народне игре Србије 1 ниво.

-16.05.2015. Одржана пролећна игранка-забава ЦНТПИ-а. Фотографије у нашој галерији

-19.04.2015. ЦНТПИ опет на семинару сада у Београду, Инструктор, асистенкиња и један од полазника, на семинару народне игре Метохијског Подгора.
 
-29.03.2015. Инструктор са неколико чланова ЦНТПИ-а похађали семинар народне игре Драгачева и околине Чачка, Славице Михаиловић у Земуну.
 
-8. и 9. марта 2015 смо поделили 5 поклом чланарина, нашим новим полазницама које су нам се прикључиле у тим данима.
 
-У недељу 22.02.2015 смо имали упознавање са народним ношњама и фотографисање у ношњама. Фотографије можете видети у ГАЛЕРИЈИ.

 
-14.02.2015 -у суботу, смо прославили 5 година рада и постојања Центра народног традиционалног плеса и игре. Свим члановима једно велико хвала на поверењу, несебичности и ентузијазму. Још једном свима честитке поводом овог малог јубилеја 5 година ЦНТПИ-а.
 
- 13.02.2015. ЦНТПИ Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре пуни 5 година рада и постојања. 
 
- 27.12.2014. Субота - Одржана децембарска Игранка-Забава-Плесно Вече ЦНТПИ-a "Новогодишње загревање". Весело разиграно са пуно душтва и осмеха.


30.11.2014 - инструктор ЦНТПИ учествовао на семинару народних игара у Инђији где су рађене игре Бруса и Срба са Кордуна.
 
-23.11.2014. инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народних игара из околине Косовске Митровице.


-1.11.2014. одржана Новебраска ИГРАНКА, ПЛЕСНО ВЕЧЕ, ЗАБАВА Центра народног радиционалног плеса и игре.

 
-26.10.2014. представници ЦНТПИ, инструктор и асистенткиња учествовали на семинару у Крагујевцу, народне игре Црне Траве.
 
-Као сертификовани члан CID-UNESCO-а Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре може понудити својим полазницима преко светског плесног савета, највишег тела задуженог за плес и игру сертификат за савалдане народне игре. Један модул тј. ниво је по правилнику светског плесног савета CID-a 150 сати. Годишње може да се добије по 1 ниво.
 
-ОПРЕМА, ОБУЋА, ОДЕЋA

Молимо све чланове и полазнике да имају адекватну обућу за игру у сали. Од обуће могу да се носе патике и то лагане са еластичним ђоном, опанци пођоњени, ципеле плесне "карактерке" лакe плесне ципеле са лаким ђоном.
 
У сали нису дозвољене патике у којима се иде по улици, тешке ципеле са јаким ђоном, женска обућа са штиклом и ципеле за улицу са штиклом.
У сали имамо под за игру који се не адекватном обућом оштећује.
 
Од одеће саветујемо лаку памучну гардеробу, памучне тренерице, сукње шире испод колена за даме, мајице са кратким а још боље дугачким рукавима, грејаче за чланак и стопало. Каиш за држање за игре-плесове где је држање за појас. Тканица или појас од јаче тканине којим добијате лепше држање тела и потпору стомака и унутрашњих органа при игри.
 
!!!УПИС НОВИХ ЧЛАНОВА ЗА ПОЧЕТНУ ГРУПУ ЈЕ У ТОКУ !!!


Више информација на телефон:
Вељко Видић инструктор
060-56-56-655
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. Ш.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
 
 

РАСПОРЕД ЧАСОВА Ц.Н.Т.П.И.

Ц Н Т П И
Заплешите, заиграјте СРЦЕМ у ритму ЖИВОТА !

 

Р А С П О Р Е Д    Ч А С О В А

Ц Н Т П И

Распоред важи од 1.06.2016. год.


УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час

ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час


СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа


НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет
2 часа

 


ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.


_____________________________

 

Наведени часови су подељени по интензитету рада

Час средњег интензитета

за све полазнике и оне који су почетници и они који су већ уигранији на часу се раде игре свих нивоа тежине и намењени су да почетници могу да се опробају у сложенијим играма.

Часови слабијег интензитета

за почетнике и оне играче који желе да неке елементе савладају боље.

Часови јачег интензитета

за искусније играче и полазнике са више знања и умећа.

Свих 7 часова је на располагању свим полазницима и могу их комбиновати како желе.

Износ месечне чланарине у ЦНТПИ

1500 дин месечно

Попуст за члана породице 50% - 750 дин месечно

Један час - 250 дин по часу

_____________________________

 

Наши полазници имају могућност стицанја међународне дипломе - сертификата који издаје светски пленси савет УНЕСКО. CID-UNESCO International Dance Council.

Сертификат се издаје на модуле један модул је 150 сати игре-плеса под надзором инструктора који је члан CID-а у установи  ШНТПИ која је члан CID-а

 

В И Д Е О    С Н И М Ц И :

Погледајте наше видеo снимке кликните на назив и уживајте.

- Наступ на 48. сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију" - Сплет игара из Груже

- Прослава 7 година ЦНТПИ-а

- Весело у ЦНТПИ, део часа

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета, петком у ЦНТПИ

- Део часа учимо игру Jiana de la Tilisca из Румуније околина града Сибиу

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета - Почетници

- Загревање на часу ЈАКОГ интензитета у ЦНТПИ

- Кратак инсерт са часа СРЕДЊЕГ интензитета

- Део часа СЛАБОГ интензитета наши почетници, недеља у ЦНТПИ

- Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, суботом у ЦНТПИ, наше девојке

- Кратак снимак дела часа СРЕДЊЕГ интензитета петком у ЦНТПИ 25.11.2016.

- фестивал "Маркови дани" - наступ: ЦНТПИ - сплет игара врањске Пчинје.

- ЦНТПИ на фолклорном фестивалу "Маркови дани" 24.7.2016.

- Један део часа у ЦНТПИ - 25.5.2016.

- Игра Еленино хоро, Бугаркса северна подунавска област.

- Кратак снимак дела часа јаког интензитета ЦНТПИ, сала бр. 2

-Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, уторак 22.03.2016.

-Час СРЕДЊЕГ интензитета, почетници и стари чланови у заједничком колу

-Као ми то радимо ЦНТПИ, део часа ЈАКОГ и СЛАБОГ интензитета, сале 1 и 2

-Игра - плес селско шопско хоро, Бугарска - шопска област околина Софије, час ЈАКОГ интензитета

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, уторак, 8.03.2016.

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, субота 5.03.2016.

-Део часа слабог интензитета, наши почетници, недеља 6.03.2016.

-ЦНТПИ Дочек Нове 2016. године, мали део како смо се забављали

-Део часа јаког интензитета 22.12.2015. ЦНТПИ

-Део часа Средњег интензитета у ЦНТПИ, нашин нови и стари полазници, игра из Бугарске, Шоплук, Каранфилчето.

-12.12.2015, део наступа у Шапцу у гостима У.А. "Чивија", ЦНТПИ игре Белопаланачког Поља

-МАРТОВСКА ИГРАНКА - забава 2016.

-На нашем часу, увежбавање кореографије Игре Белопаланачког Поља

-ЈЕСЕЊА ИГРАНКА - ЦНТПИ-а, 28.11.2015.

-ЦНТПИ фото филм, ЦНТПИ у Левчу на 46. сабору

-ЦНТПИ наступ на 46. сабору у Левчу "Прођох Левач, прођох Шумадију" Игре Белопаланачког Поља

-Мали део часа СЛАБОГ интензитета у ЦНТПИ, четвртак.

-Недеља у ЦНТПИ, мали део нашег часа слабог интензитета.

-Весео час слабог интензитета у ЦНТПИ, са гошћом из Kине

-Пролећна игранка - забава ЦНТПИ-а 16.мај 2015.

-ЦНТПИ, инструктор, асистенкиња, и полазници на семинару Игре Драгачева 2015, Земун

-Један сасвим обичан час код нас у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-Час СЛАБОГ интензитета са почетницима у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-ЦНТПИ-ПРОМО 2014-2015

-ЦНТПИ - Први наступ полазника школе на 45. сабору у Левчу.

-ЦНТПИ на 45. Сабору у Каленићу "Прођох левач, прођох Шумадију"

-Час слабог интензитета у ШНТПИ, наши почетници и стари чланови 06.07.2014.

-Недељни час слабог интензитета у друштву нових и старих полазника 15.06.2014.

-Још један леп снимак од недеље 11.05.2014.

-Кратки сегмент недељног часа 11.05.2014.

-Део часа од уторка 06.05.2014. у ШНТШИ-Нови Сад

-Час слабог интензитета, учимо елементе, ритмику и игре-плесове. 04.05.2014

-ПРОЛЕЋНА ИГРАНКА 26.04.2014, један мали део лепог дружења.

-Весео, радан и позитиван час уторак 22.04.2014. У Ритму живота део часа у ШНТПИ.

-Осмех игра-плес у ритму живота мали део часа 17.04.2014.

-Мали део часа у ШНТПИ-Нови Сад, уторак 15.04.2014.

-У ШНТПИ стари и нови полазници у једном колу

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре - У РИТМУ ЖИВОТА!

-Промо са нашим новим полазницима

-Ш.Н.Т.П.И. - Заиграјте срцем 2014.

-Уторак час у ШНТПИ, почели са учењем нове играчко-плесне области Пчиња и понављали познате игре-плесове

-4. Рођенданска игранка, Прослава 4 године постојања и рада Школе Народног Традиционалног Плеса и Игре - Нови Сад

-Лагано и разиграно учимо

-Час слабог интензитета 6. Фебруар 2014.

-Део часа у ШНТПИ јачег интензитета

-Суботнји час у ШНТПИ

-Час слабог интензитета у друштву почетника 20. јануар 2014.

-Час слабог интензитета недеља 12. јануар 2014.

-Весело разиграно и радно у ШНТПИ

-Део часа у ШНТПИ

-Час средњег интензитета са почетницима децембар 2013.

-Нек се врти весело наше коло шарено

-Час 21.12.2013

-Ваша и наша Школа Народног Традиционалног Плес аи Игре

-Лако лако танцовођо час слабог интензитета

-Час средњег интензитета

-Час јачег интензитета новембар 2013.

-Суботњи час у ШНТПИ 16.11.2013.

-Игранка - Плесно вече 15.11.2013.

-Час слабог интензитета са новим полазницима

-Како плешемо - играмо и учимо народне игре и плесове

 -На новом поду у сали

-Један час јаког интензитета

-Лето у ШНТПИ 2013.

-ШНТПИ учимо копаницу

-ШНТПИ лети

-Једноставније игре на часу лаког интензитета

-Пролећна игранка - плесно вече

-ШНТПИ за вас

-Час 26.5.2013.

-Час средњег интензитета мај 2013.

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре

-Час средњег интензитета

-Ми у слици и музици

-У друштву почетника

-Велико и весело друштво на часз у ШНТПИ

-ШНТПИ Април 2013.

-На часу 2011.

-Мали наступ у Жабљу 2011.

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 1

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 2

Поделите са пријатељима

Листа активности

НАРОДНЕ, ТРАДИЦИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ

НАРОДНЕ, ТРАДИЦИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ

Неке од ових типова игре – плеса, смо већ дефинисали у претходним поглављима. Оно чиме ћемо се овде позабавити су мало детаљније карактеристике народних, друштвених и традиционалних типова игре – плеса.

„Језиком покрета често се може разумљивије, изразити него говором, па и тај начин изражавања карактерише поједине народе“ – каже етнокореолог Слободан Зечевић 1981.

Основно дело у светској етнокореологији остаје и даље Историја игре Курта Сакса, чије је прво издање изашло на немачком језику 1905., а затим је објављено на свим важнијим светским језицима.

ИГРЕ – ПЛЕСОВИ НА БАЛКАНУ ПРЕ И ПОСЛЕ ДОЛАСКА СЛОВЕНА

Еволутивни ток игре – плеса на Балкану, креће се од групне игре – плеса појединаца, преко поворке и ланчаног плеса у кругу, до савремене игре – плеса разноврсних облика (коло, оро, хоро). Те игре - плесови су могли да буду различитог облика, међу којима је било и коло, затворено и отворено. Они су били мушки (с оружјем) и женски, а изводили су се и у весељу и у жалости, махом са обредно – магијском функцијом а у вези са сточарством или земљорадњом.

Пре доласка Словена, хеленска игра – плес достигла је савршенство, бар што се тиче сакралног и сценског извођења, док се сеоски плес развијао по својим законима.

Са Словенима су дошли и други облици плесова, старог порекла као коло или још старијег, нпр. поворке неповезаних играча или појединачни плесови обредно-магијског карактера. Доминатни су били плесови са певањем.

ДОСАДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ЈУЖНОСЛОВЕНСКОГ ФОЛКЛОРА И ЊЕГОВ РАЗВОЈ

ФОЛКЛОР означава скуп појава у народној духовној култури: обичаје, веровање, знања, усмену традицију, стваралачки ток у народној уметности.

Етнокореологија је релативно млада наука, мада се бави једном од најстаријих појава у људском друштву: игром – плесом, и то народним плесом. Често залази и у домен других наука (антропологије, антропогеографије, социологије итд.), историјских догађаја, зону цивилизације и сеобе народа и етничких група.

„Главне карактеристике игара - плесова једне етничке групе: њихових облика, типова, стилова, ма колико би могло, бар што се тиче прве па и друге карактеристике, све да изгледа опште људско, заједничко свим народима света на одређеном ступњу друштвено-историјског развитка.“ - Испитивач бугарских плесова, Карел Махан, причао је о компаративној кореологији.

Кад видиш врсту игре једног народа, знаш му карактер – рекао је Конфучије.

ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ПРОУЧАВАЊА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ПЛЕСОВА

Прави преглед историјског развитка народних плесова, прво у „старини“ (а то значи: код индоевропских народа), посебно код Словена, затим код Срба, покушао је да начини Тихомир Ђорђевић, у књизи „СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ“, затим сестре Љубица и Даница Јанковић, у осам књига „НАРОДНЕ ИГРЕ 1–8“.

ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЕТНОКОРЕОЛОШКОГ ТЕРМИНА „КОЛО“

Основно значење појма коло je: циркулус – обруч, круг. Из тог конкретног облика произилази и основни етнокореолошки појам.

Остали појмови етнокореолошког термина „коло“:

DER KOLOTANZ CHOREAE GENUS

Вук Караџић – „ко се у коло вата, у ноге се узда“.

Chorea, chorus – игра – плес у којој играчи стоје наоколо, држе се за руке, играју, а често и певају.

Младеновић 1964: Облик игре, група особа, игранка, врста игре, кружна игра.

Хорос – скуп људи, игранка, игра.

Танац – танец – код Македонаца и Бугара – само један вид кола, отвореноg типа.

Курт Сакс у књизи „Историја игре“: „позната је чињеница да је кружна игра настала у врло раним периодима људског друштва.“

МЕШАЊЕ И ПРОЖИМАЊЕ ИГАРА - ПЛЕСОВА НА БАЛКАНУ

– је процес симбиозе, унутрашњег прожимања два сродна родовска система: балканског и словенског.

СРЕДЊOВЕКОВНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ:

– Писани извори

Јагић, (1876): „Грађа за словенску народну поезију“;

Иван Гундулић на више места у „Осману“ помиње коло уз дипле, свирале и вокалну пратњу;

– Ото Прих – покушавао је да рашчлани кораке свадбеног кола

„Плесови Јужних Словена“ -– коло: латински сhorea – грчки хорос – немачки реиген

Грегор: „три мушка кола“ (дечака, младих и зрелих људи);

– Ликовни извори – фреске

Рилски манастир: коло и музиканти у кули Рилског манастира (укрштено држање, осморице играча, у селу Арбанаси, женско хоро).

Манастир св. Гаврил, Лесново 14. век – главни мотив за представу кола је Давидов 150. псалм. Њиме су инспирисане фреске у Леснову (мушко коло, затворено, креће се у десно, 9 играча се држи међу собом укрштено спреда, корак је крупан и изразит, свирачи стоје изван кола – бубањ и псалтерион.

Другу групу средњовековних ликовних извора, бројнију и са другог терена чине СТЕЋЦИ. На стећцима је приказано женско коло, нешто ређе мешовито, најређе мушко. Држање руку је обично у висини главе, лактови су савијени или сасвим увис, ретко кад спуштени, а никад укрштени. Крајње особе у колу једну руку држе подбочену, високо уздигнуту или у њој држе мач, некад и развијену марамицу.

ХРИШЋАНСТВО И НАРОДНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Хришћанска црква је имала попустљив и благонаклон став према плесу као најплеменитијој забави анђела на небу, на које треба да се угледају људи на земљи. Међутим, играње – плесање је морало да буде смирено, часно и побожно.

Хришћанска црква је сузбијањем игре – плеса као остатка паганских обичаја, успела да један део непожељних игара – плесова коначно уништи, други да присвоји и прилагоди својим потребама, а трећи је остао изван њене контроле и утицаја.

УТИЦАЈ ГЕОГРАФСКИХ, ЕТНИЧКИХ И ИСТОРИЈСКИХ УСЛОВА НА ФОРМИРАЊЕ ЕТНОКОРЕОЛОШКИХ ОБЛАСТИ

Као разлог ових разлика, на прво место се обично стављају географски услови. Разлике се запажају као карактеристичне супротности: планинци су озбиљни и у колу имају велике скокове, равничари су весели, те у колу ситно трепере. Следеће је питање простора на коме се плеше (топографски моменат).

Климатски фактори дирекно утичу на психу, становање, економију, одевање становника једног краја, па тиме и на техничке и стилске особине њиховог играња – плесања.

Етнички фактори, стил плесања: историјски, миграције, сеобе народа тј. миграције плесова и преношење плесова. У првом случају, једна етничка група, померајући се у маси из своје матице, несвесно, латентно носи своје кореографско предање са собом. У другом случају, појединци, често припадници извесних професија, преносе и свесно предају новој средини плесове друге етнокореолошке области: Врањанка – Фрањанка (брза) тад је стигла до Лике, Истре, Боке Которске. Исти такав продор су имале и сељанчица, Жикино коло, кокоњеште, итд.

ТЕРМИНОЛОШКЕ ОДРЕДНИЦЕ ИГРАЊА – ПЛЕСАЊА У КОЛУ

Игра – најшири етнокореолошки термин који има прасловенски корен (игр) .

Плес – уметност код које се осећања на естетски начин изражавају покретом (Зечевић,1981.)

Тихомир Ђорђевић орске игре назива оним играма, код којих се на музичко-ритмичкој основи нижу одређени покрети тела.

Поред глагола „jouer“ код Француза, постоји и израз „danser“ који јасније раздваја појмове.

Немци имају „tanzen“, а код Енглеза је у употреби термин „dance“.

НАРОДНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ:

Укратко: облици, типови, варијанте и карактеристике

ОБЛИЦИ – подразумевају спољни изглед, визуелну представу.

Могу бити кружни, елипсасти, спирални, змијолики, праволинијски, са мноштвом других комбинација. Они су слика која се оцртава по тлу.

Допуњавају их следећи визуелни елементи: правац кретања, улога појединца у свакој конкретној игри - плесу, пол и узраст учесника, начин на који су учесници тј. играчи – плесачи међусобно повезани за време играња – плесања и други елементи.

Друге врсте облика: са неограниченим бројем играча – плесача (коло, леса и др.) и са ограниченим бројем играча – плесача (соло, у паровима, тројкама, четворкама и други облици).

Самостално се појављује: прост облик, а ако при игрању – плесању дође до разних комбинација ових простих облика, настају сложени облици игре – плеса.

ОБЛИЦИ ИГАРА – ПЛЕСОВА СА НЕОГРАНИЧЕНИМ БРОЈЕМ УЧЕСНИКА

КОЛО: кружна формација међусобно повезаних играча – плесача, два облика: отворено и затворено, (отворено – коловођа и кец, затворено – континуална фигура где су сви играчи спојени).

КОЛО НА КОЛУ: осим у хоризонталном, коло се развијало и у вертикалном правцу, где је такође долазило до комбиновања. Затворено или отворено коло у коме играчи – плесачи стоје на раменима играча - плесача другог затвореног или отвореног кола.

Отворено коло настаје на неколико начина: када се затворено коло на једном свом крају прекине, када се кола одмах формирају „као срп“, и када коло настаје из „реда, лесе“ праволинијске формације.

Држање играча - плесача у колу - непосредно и посредно, држање за руке (шаке), за мишице или за рамена, плетено, укрштено (напред и назад), држање под руку, за појас.

Леса - преплетено држање играча - плесача (односно у збијеној чврстој плетеници, плетер - плот, ланац се креће праволинијски: лево-десно или површински: напред-назад)

Облици према подели играча - плесача у колу по полу и узрасту, по брачном стажу, (момци, ожењени, старци; девојке, невесте, средовечне жене).

УЛОГА ПОЈЕДИНЦА У КОЛУ; КОЛОВОЂА – КЕЦ

У затвореном колу су сви учесници једнаки. У отвореном колу разлику се три дела: чело – средина – крај (опаска). Коловођа – кец – доколовођа (у мушком) и трећак (у мешовитом).

ОБЛИЦИ СА ОГРАНИЧЕНИМ БРОЈЕМ

Соло плес – обредног карактера, мушки војвођански плесови или женски соло плес еротског карактера тј. садржаја.

Паровни. плесач и плесачица – два начина: сами за себе или са осталим паровима. Правци кретања, зависе од врсте и фигура. Начин држања је разноврстан.

Плесови у тројкама – плесач у средини између две плесачице.

Плесови у четворкама – два плесна пара повезана тако да се држе или за руке или су повезани преко марамице.

СТИЛ

Стил представља начин на који се изводе плесни елементи. Манифестује се својом спољашњом и унутрашњом страном.

– Спољашња – фигуре

– Унутрашња – психолошка сфера, начин играња – плесања, пол, узраст, регија – област – место одакле је плес.

ВАРИЈАНТЕ

Појава у народним играма – плесовима када се у оквир основне целине убацују други играчки – плесни мотиви и елементи, којима се плес обогаћује, али га не ремете и не утичу на основни образац.

ТИПОВИ

За различите народне игре-плесове, се каже да припадају истом типу; ако се потпуно или скоро потпуно поклапају по броју корака, а уз то имају исти правац кретања и друге сличне плесне мотиве, елементе и карактеристике. Могу бити: симетричне (једнак број плесних корака и у једну и у другу страну), асиметричне (неједнак број корака у једну и у другу страну) или комбиноване.

МУЗИЧКА ПРАТЊА

Музичка пратња, жива, богата и шаролика. Народна музика се дели на: вокалну, вокално-инструменталну и инструменталну. Постоје три врсте: плесови без икакве музичке пратње, уз песму и уз пратњу инструмената.

ЕТНОКОРЕОЛОШКА ПОДРУЧЈА

Једна од карактеристика народне игре – плеса су етнокореолошка подручја одакле нека игра – плес потиче. О овим подручјима биће више речи у наредним поглављима.

ДРУШТВЕНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ

Укратко: историјат, облици, типови, подела и карактеристике

Француски антрополог Ј. Деникер (1852-1918) назива плесове „великом школом солидарности“. „Осим заједничких осећања које учесници изражавају колективним плесом, они се лишавају своје индивидуалности подређујући се општој дисциплини“ (Милетић, А. Енциклопедија ФК, 1977).

Друштвени плесови као елементи забаве високих сталешких кругова

Дворски плесови

Дворски плесови средњег века били су у почетку колективни (колоне, кружне путање).

У племићким круговима Италије, Шпаније, Француске, Енглеске и Немачке у 15. веку, била су популарна два вида друштвеног плеса: „ниски плесови”- basadansе (bassa danza) и „високи плесови”, пренети из 13. и 14. века.

Ниски плесови (basadansе) су корачни, мирни и одмерени. Немају скокове, ноге се скоро нису подизале од пода, док се плесало повлачењем стопала по тлу (клизећи кораци), пета се ређе одизала од пода. Став тела је био прилично крут, због тешке одеће која је спутавала покрете плесача (павана, куранта, алемања). Типу ниских плесова припадала је гаљарда (живописан плес који је извођен у 3/4 такту, обично после паване).

У високим плесовима су се плесачи вртели (volta) или су поред корака изводили мале и велике скокове, поскоке и ударце о под. Корачни „ниски”, лагани и достојанствени плесови су се изводили у дводелном такту, док су скакутави, брзи, весели плесови у троделном.

ПЛЕСОВИ 15. и 16. ВЕКА

„Бриселски рукопис“ Маргарете Аустријске (1500) даје прве податке о теорији ниских плесова Basadansе. Музику (ноте), испод нота песму и словима означене кораке игре. Записано је 59 игара (арена 1536. описује 63 игре, са музиком у бинарном такту 1/2 и 4/4).

Бранл:

Бранил се плесао свуда, а верује се да је француског порекла, из народа. Доминирао је у 15. веку. Бранл (branl) на француском значи коло, али се сматра да назив овог плеса потиче од глагола бранлер (branler) - њихање, кретање, што се односи и на плес и на један од покрета који се при плесању изводи. Врста покрета: обичан - старији; двојни и весели – млади и млађи супружници, младенци. Поклони и реверанси – враћања и поклон, приближавање и удаљавање партнера плесача.

Павана:

Почетком 14. века као смена ниских плеосва (basadansе); плес краљева и принчева– мушкарци у пелерини са мачем и шеширом, даме у дугим тешким хаљинама са дугачким шлепом.

ПЛЕСОВИ 17. и 18. ВЕКА

Куранта, гавота и менует.

Менует:

По пореклу народни, од француског сељачког бранла, а по маниру грациозан и елегантан, овај плес се лако пробио у више слојеве друштва. Извођен је једноставно и непосредно. Краљ плесова и плес краљева, назив означава „малу игру – игрицу“ (менует).

Арбо је у “Орхезографији“, имеђу осталог, описао и бранлу из Поатуа - мајку менуета.

Смисао, суштина игре је галантно удварање (флерт) као вечна тема, срж свега, опхођење у тадашњем друштву.

Музикалност италијанске ренесансе: ка играчици се корача брже, од ње се удаљава спорије, док ноге клизе паркетом у барокним волутама латиничног слова S. Менует карактеришу мали кораци (пас менус), по чему плес и добија назив, благо опуштена колена, руке мало савијене у лактовима са извештачено подигнутим шакама, извучено тело. Подигнута глава и издржавање поза – позирање, давало је менуету лепоту и величанственост. Менует 17. века је био споријег темпа у односу на менует 18. века.

Гавот:

У 18. веку плешу се брзи менуети, полонезе, контраданси, али славу доживљава и гавот, за који неки историчари наводе да води порекло, као и менует, од француског народног плеса бранл.

Жене носе углавном деколтиране хаљине, широких сукања и утегнутог струка. Мушкарци носе дугу завијену косу, напудерисану и намирисану разним мирисима, мач носе што ређе могу, облаче рукавице, истичу беле зубе, пудеришу лице и стављају руменило.

Овакви костими су допринели држању које и данас називамо правилним: права леђа, вертикални врат, подигнута глава, опуштена рамена (код жена). Корсет је давао и друге карактеристичне детаље и спутавао покрете тела.

ПЛЕСОВИ 19. ВЕКА

Карактеристика плеса 19. века у области друштвеног забављања, јесте појава новог паровног окретног плеса, контраденса. Плесни парови стоје један наспрам другог у дугачким редовима. Овај плес означава полагани сутон дворске и незаустављиви успон грађанске културе.

Контраденс – Countrydance (кантри денс):

Сеоски народни плес, изворна реч Countra – наспрам. Неодреđени брoj плесних парова.

Полонеза:

Плес у 3/4 такту са доста корачања у извођењу, те подсећа на марш. Свечана витешка, достојанствена троделна песма. Припада такозваној групи шетајућих плесова, односно променадних плесова. Плесач је плесачицу грациозно водио напред везаним корацима, а приликом окрета плесач је не пуштајући руку плесачице, прелазио испред ње на другу страну и ухвативши је за другу руку постављао се супротно од ње. Корак је ритмичан, везан, мек, лак и не мења се, без обзира на сложеност тлоцрта по коме парови треба да се крећу. Корак је праћен малим почучњем (plie), поклонима и реверансима.

Валцер:

Плес при чијем се извођењу плесни пар креће у простору по кружној путањи. Валцер представља и први окретни плес. Претпоставља се да води порекло од народног баварског плеса сељачког DREHER и аустријског LANDLE-а. Прво се појавио на позорници још крајем 18. века, у опери „Ретка ствар“ (una cosarara) 1787, али као балски плес постаје познат тек крајем века. Стигао је и до Америке, где се удомио у нешто лаганијем темпу називом Бостон (енглески валцер). Судбина балског валцера везана је за имена Ј. Ланера и Ј. Штрауса старијег, а специјално млађег, који је дао бесмртност валцеру учинивши га краљем плесова, а себе краљем валцера. Валцер у три корака је био и остао најомиљенији.

Полка:

Чешки народни плес, који је добио назив по речи „půlka“ - полу, или кратки корак. Отуд плес носи назив полка.

Плес у 19. веку стиче огромну популарност. Омиљен је код Мађара, Словака и Срба, а плесао се и у најразличитијим слојевима друштва. Полка је почела да се плеше у Паризу 1843. и одатле је кренула у освајање света. Има жив темпо, састоји се од једноставних кружења парова у неограниченом броју, у било ком погледу. Одликује се брзим и ситним поскоцима, са окретима у простору. Плесач је плесао са плесачицом, држећи је некада једном, а некад са обе руке. У току плесања је могао да се удаљава и приближава партнерки.

Кадрил:

Спада у групу контраданса. По темпу и плесном садржају био је живљи и интересантнији од строго церемонијалних плесова, а предност му је и то, што у плесу може да учествује неограничен број парова. Француски кадрил је био најпопуларнији. Четири пара су била постављена у облику квадрата („каре“) или више оваквих кареа по сали, колико је то простор дозвољавао. Друга фигура: парови у правим или косо постављеним врстама, партнери један наспрам другог.

Број фигура се усталио на 5, односно 6. Пета фигура када плесач плеше сам (соло) сматрала се врхунцем кадрила и захтевала је велику одговорност од плесача (8-16 тактова припрема).

Крајем 19. века најпознатији плесови су били: чешка полка, бечки валцер и пољска мазурка.

ПЛЕСОВИ 20. ВЕКА

Најпознатији плесови су:

Фокстрот – Foxtrot (4/4 такт)

Слоуфокс – Slowfox (2/4 и 4/4 такт)

Твист – Twist (hullyguly, shake, twist shake,slop, surf и други)

Рок, Рок енд рол – Rock and Roll (4/4 такт)

Блуз – Blues (4/4 такт)

Чарлстон – Charlston (4/4 такт)

Бугивуги – Boogie-woogie (4/4 такт)

Lambeth walk, One step (2/4 такт)

Најпознатији Латиноaмерички плесови су:

Бегин – Beguine (2/4 и 4/4 такт)

Ча-ча-ча – Cha cha cha (2/4,4/4 такт)

Болеро – Bolero (3/4,4/4 такт)

Боса новa – Bossa nova (4/4 такт)

Калипсо – Calypso (4/4 такт)

Самба – Samba (4/4,2/4 такт)

Мамбo – Mambo (2/4,4/4 такт)

Румба – Rumba (2/4,4/4 такт)

Кариоча – Carioca (2/4,4/4 такт)

Пасо добле – Paso doble (2/4,3/4 такт)

Танго – Tango (2/4, 4/4, 4/8 такт)

ЧЕТИРИ ГРУПЕ ДРУШТВЕНИХ ПЛЕСОВА 20 ВЕКА:

1. Стандардни плесови

(Бечки валцер, Енглески валцер, Танго)

2. Северноамерички

(Фокстрот, Твист, Рок, Чарлстон, Блуз)

3. Латиноамерички

(Бегин, Мамбо, Болеро, Калипсо, Кариоча, Самба)

4. Модерни

(буги, брејкденс, електрични буги, техноденс, софт бит, флешденс, снупи, степ, рокенрол, санки денс, џез плес, реп)

СПЕЦИФИЧНА ВРСТА

Спортски плес

I – СТАНДАРНИ ПЛЕСОВИ: енглески валцер, танго, бечки валцер, слоуфокс, квикстеп

II – ЛАТИНОАМЕРИЧКИ ПЛЕСОВИ: ча-ча-ча, самба, румба, пасо добле и џајв

У овом делу нећемо се детраљније бавити стандардним, спортским и друштвеним плесовима.

Овај део је био намењен за упознавање са еволуцијом народне игре – плеса, у друштвене плесове, који касније прелазе у спортски плес.

Јасно је уочљиво да сви друштвени, а касније стандардни тј. спортски плесови, воде своје порекло од народних игара и плесова било да је то био народни плес радника на доковима Буенос Ајреса као аргентински танго или чешка полка која је из народа прешла у плесне дворане. Наравно и изузетно модерне форме плесова, вуку корене из покрета и ритмова који су кроз дуги пут и еволуцију од народних игара – плесова, из савана Африке и памучних поља Америке, еволуирали у бугиденс, фанк или џез денс.

ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ

Под овим термином подразумевамо све оне игре – плесове, који имају карактеристике народних игара – плесова, али чији сви елементи нису настали у народу. Под традиционалне игре – плесове спадају сва кола која су компонована у 20. веку. Имају карактеристике народног кола, али је композитор познат, а народ применио постојеће играчке обрасце и мотиве из народних игара.

Традиционалне игре – плесови су они, који су настали не у оквиру изворног народног стваралаштва, него су усвојени у народу као део народног стваралаштва.

Игре – плесови чији настанак није познат, а јавиле су се у 20. веку, по играчком обрасцу имају карактеристике кола у три или кола у шест, а ретко засебан играчки образац, који је настао уско везан за или уз неку мелодију, која није из народа. Такође, овде спада и група игара – плесова, насталих кореографским решењем на компоноване мелодије, а одомаћиле су се као игре у народу и на тај начин постале традиционалне, али не и народне игре – плесови.

Неке од ових игара које нису народне, али јесу традиционалне су: ужичко коло, са-са, играле се делије, баричко коло, итд.