! ! ! О Б А В Е Ш Т Е Њ А ! ! !

Ц Н Т П И
Заиграјте СРЦЕМ, у ритму ЖИВОТА!
ЦНТПИ од СРЦА
_____________________________

О Б А В Е Ш Т Е Њ А
:
____________________________

УПИС НОВИХ ПОЛАЗНИКА ОД 16 ДО 60 ГОДИНА!

_____________________________
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ
СУБОТА 18.2.2017
ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:
Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
__________________________________
ЦЕНТАР НАРОДНОГ ТРАДЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ ОГРАНИЗУЈЕ ОТВОРЕНИ БЕСПЛАТНИ ЧАС "Заиграј и упознај себе!"
СВАКЕ НЕДЕЉЕ ОД 20:00 ДО 22:00 ЧАСА. САЛА У ЈЕВРЕЈСКОЈ 22.
 
ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА 060-5656655
_____________________________
 
- Завршена Скрипта народне - традииционалне игре - плесови теоријски део за полазнике ЦНТПИ-а. Скрипта се може добити у електронској или штампаној форми. Примерци скрипте су предати и у библиотеку Матице Српске.
______________________________
У П И С   У   Т О К У
УПИС ПОЛАЗНИКА У ПОЧЕТНУ И НАПРЕДНУ ГРУПУ.

Више информација и пријаве на телефон 060-56-56-655
______________________________
 
-Новосадске новине ДНЕВНИК у издању од недеље 30.08.2015. у Новосадској хроници чланак о ЦНТПИ, О центару народног традиционалног плеса и игре. "Фолклор у срцу и покрету"

-РАСПОРЕД ЧАСОВА - ЦНТПИ
_______________________
- НОВИ Распоред важи од 1.06.2016. год.
УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час 

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час 
 
ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час
 
СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа
 
НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет 2 часа
 
ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.
_____________________
ЦНАТПИ на Facebook i Google+ страницама
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
________________________
 
- 6.08.2017 - ЦНТПИ учествовао на 48. Сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију", поред одличног наступа у ревијаном делу којим је наш центар затворио сабор имали смо и представницу за најлепшу саборашицу где је освојила место прве пратиље. ЦНТПИ се представио са слетом игара из Груже.
 
- 3.-4.-5. jun 2017 - ДАНИ НАРОДНЕ НОШЊЕ 2017 у ЦНТПИ, упознавали смо се са народним ношнјама Србије и осталих народа и народности, а уједно смо се и фотографисали. Погледјате фотографије у нашој галерији.
 
-15.05.2017. Наша чланица и асистенкинја за народну игру у ЦНТПИ  је добила међународни сертификат ЦИД-УНЕСКО, трећи степен после 450 сати игре. Честитамо!

-29.04.2017 - Одржана Пролећна ЦНТПИ игранка
-18.2.2017. -
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ


ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:

Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад


А ПОСЛЕ СМО СЕ ИЗИГРАЛИ НА ИГРАНЦИ УЗ ЛЕПО ДРУЖЕЊЕ
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
 
-31.12.2016-1.1.2017. - ЦНТПИ дочек нове године, весело смо заједно са нашим пријателјима дочекали нову 2017. Срећна свима ЦНТПИ нова година 2017!
 
- 29.10.2016. - ODRŽANA JESENJA IGRANKA CNTPI-a Igrali smo, pevali i družili se. Od Pčinje preko Kobišnice, Bele palanke, Leskovca, beograda, Gruže Studenice do Bugarske, Šopluka i Trakije.
 
- 16.10.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару влашке народне игре Црноречја у Ковину.
 
- 9.10.2016 - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару српске народне игре Црноречја у Инђији.
 
- 1.09.2016. ПОЧЕЛА НОВА СЕЗОНА (2016-2017) У ЦНТПИ
 
- ЦНТПИ учествовао на 10. фестивалу "Маркови дани" са сплетом игара врањске Пчиње
 
- Направљене нове мајице ЦНТПИ-а
- Уплаћен аванс и поручене нове ЦНТПИ мајице.
- Уплаћен авнас за изнајмљивање аутобуса за пун на фестивал "Маркови дани"
-4.6.2016. Одржана ЈУНСКА ИГРАНКА - Забава ЦНТПИ-а.
 
-22.5.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару народних игара Смедеревског подунавља у Новом Саду.
 
- 14.5.2016. ЦНТПИ - ВЕЧЕ НАРОДНИХ НОШЊИ , наши чланови су се упознали са народним ношњама - костимима и зајендо фотографисали.
 
- 17.04.2016. Инструктор Вељко Видић похађао семинар "Наронде игре Горње Колубаре и Подгорине"
 
- Наша чланица Тијана Гарабантин је добила сертификат од светског плесног савета ЦИД - УНЕСКО другог степена за народне игре Србије. Честитамо.
 
- 19.03.2016. - Одржана мартовска игранка - забава ЦНТПИ-а
 
-13.02.2016. - Обележили смо 6 година рада и постојања ЦНТПИ-а, уз зајендички наступ са нашим гостима и пријатељима УА "Чивија" - Шабац, ФА "Лаза Костић" - Ковиљ.
 
-12.12.2015. Наступ ЦНТПИ-а на концерту У.А. "ЧИВИЈА" у Шабачком Позоришту.
 
-8.12.2015. наш члан и полазник ЦНТПИ-а Чаба Месарош је добио међународни сертификат за Народне игре Србије 1 ниво, издат од стране ЦИД-УНЕСКО Међународни плесни савет УНЕСКО. Честитамо
 
-5.12.2015. ЦНТПИ гостовано на наступи и дружењу фолклораша у Ковиљу.
 
-2.12.2015. Објављен чланак о ЦНТПИ у часопису "Војвођански магазин" број 92.
 
-18.11.2015. Инструктор Вељко, учествовао на стручном предавању "Сцена и ја" у организацији удружења "Клултус" у Новом Саду.
 
-25.10.2015. Инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народне игре Козаре и Подкозарја, на Новом Београду.
 
-3.10. и 4.10.2015. ЦНТПИ учествовао на "ШТРАНД ФЕСТУ" у Новом Саду, где смо одржали радионицу народних игара за све посетиоце и уједно промовисали народну игру и наш центар ЦНТПИ. Фотографије у галерији.

-3.10.2015. ЦНТПИ учествовао на 8. фестивалу народних ношњи "Бисерна грана" у Футогу. Представили смо оригиналну ношњу Подртањских села и Соко Бање. Фотографије у галерији.
 
-02.08.2015. ЦНТПИ - Центар народног традиционланог плеса и игре учествовао на 46. сабору "Прођох Левач, прођох Шумадију", Играли смо игре Белопаланачког Поља, кореографијa "Ја идо па видо". Освојили смо 1 место тј. награду за најлепшу женску ношњу. А како смо се провели можете видети у нашој галерији.
 
-05.07.2015. Инструктор Вељко Видић и чланица Биљана Чекић похађали семинар народне игре Беличког краја у Земуну.
 
- 07.06.2015. Инструктор Вељко В. похађао семинар Народне игре Ваљевске Колубаре у Земуну.
 
- Јун. 2015 је још троје наших плозаника постало члан Међународног плесног савеза - УНЕСКО, Мирко Шука и Дуња Караћ, Јован Радовић. А уједно су и добили међународни сертификат за савладан први ниво знања Народних традиционалних игара Србије, ЧЕСТИТАМО.
- 2015. Наша чланица и полазница ЦНТПИ-а Тијана Гарабантин је постала члан Међународног плесног савета - УНЕСКО и добила Међународни сертификат за народне игре Србије 1 ниво.

-16.05.2015. Одржана пролећна игранка-забава ЦНТПИ-а. Фотографије у нашој галерији

-19.04.2015. ЦНТПИ опет на семинару сада у Београду, Инструктор, асистенкиња и један од полазника, на семинару народне игре Метохијског Подгора.
 
-29.03.2015. Инструктор са неколико чланова ЦНТПИ-а похађали семинар народне игре Драгачева и околине Чачка, Славице Михаиловић у Земуну.
 
-8. и 9. марта 2015 смо поделили 5 поклом чланарина, нашим новим полазницама које су нам се прикључиле у тим данима.
 
-У недељу 22.02.2015 смо имали упознавање са народним ношњама и фотографисање у ношњама. Фотографије можете видети у ГАЛЕРИЈИ.

 
-14.02.2015 -у суботу, смо прославили 5 година рада и постојања Центра народног традиционалног плеса и игре. Свим члановима једно велико хвала на поверењу, несебичности и ентузијазму. Још једном свима честитке поводом овог малог јубилеја 5 година ЦНТПИ-а.
 
- 13.02.2015. ЦНТПИ Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре пуни 5 година рада и постојања. 
 
- 27.12.2014. Субота - Одржана децембарска Игранка-Забава-Плесно Вече ЦНТПИ-a "Новогодишње загревање". Весело разиграно са пуно душтва и осмеха.


30.11.2014 - инструктор ЦНТПИ учествовао на семинару народних игара у Инђији где су рађене игре Бруса и Срба са Кордуна.
 
-23.11.2014. инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народних игара из околине Косовске Митровице.


-1.11.2014. одржана Новебраска ИГРАНКА, ПЛЕСНО ВЕЧЕ, ЗАБАВА Центра народног радиционалног плеса и игре.

 
-26.10.2014. представници ЦНТПИ, инструктор и асистенткиња учествовали на семинару у Крагујевцу, народне игре Црне Траве.
 
-Као сертификовани члан CID-UNESCO-а Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре може понудити својим полазницима преко светског плесног савета, највишег тела задуженог за плес и игру сертификат за савалдане народне игре. Један модул тј. ниво је по правилнику светског плесног савета CID-a 150 сати. Годишње може да се добије по 1 ниво.
 
-ОПРЕМА, ОБУЋА, ОДЕЋA

Молимо све чланове и полазнике да имају адекватну обућу за игру у сали. Од обуће могу да се носе патике и то лагане са еластичним ђоном, опанци пођоњени, ципеле плесне "карактерке" лакe плесне ципеле са лаким ђоном.
 
У сали нису дозвољене патике у којима се иде по улици, тешке ципеле са јаким ђоном, женска обућа са штиклом и ципеле за улицу са штиклом.
У сали имамо под за игру који се не адекватном обућом оштећује.
 
Од одеће саветујемо лаку памучну гардеробу, памучне тренерице, сукње шире испод колена за даме, мајице са кратким а још боље дугачким рукавима, грејаче за чланак и стопало. Каиш за држање за игре-плесове где је држање за појас. Тканица или појас од јаче тканине којим добијате лепше држање тела и потпору стомака и унутрашњих органа при игри.
 
!!!УПИС НОВИХ ЧЛАНОВА ЗА ПОЧЕТНУ ГРУПУ ЈЕ У ТОКУ !!!


Више информација на телефон:
Вељко Видић инструктор
060-56-56-655
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. Ш.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
 
 

РАСПОРЕД ЧАСОВА Ц.Н.Т.П.И.

Ц Н Т П И
Заплешите, заиграјте СРЦЕМ у ритму ЖИВОТА !

 

Р А С П О Р Е Д    Ч А С О В А

Ц Н Т П И

Распоред важи од 1.06.2016. год.


УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час

ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час


СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа


НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет
2 часа

 


ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.


_____________________________

 

Наведени часови су подељени по интензитету рада

Час средњег интензитета

за све полазнике и оне који су почетници и они који су већ уигранији на часу се раде игре свих нивоа тежине и намењени су да почетници могу да се опробају у сложенијим играма.

Часови слабијег интензитета

за почетнике и оне играче који желе да неке елементе савладају боље.

Часови јачег интензитета

за искусније играче и полазнике са више знања и умећа.

Свих 7 часова је на располагању свим полазницима и могу их комбиновати како желе.

Износ месечне чланарине у ЦНТПИ

1500 дин месечно

Попуст за члана породице 50% - 750 дин месечно

Један час - 250 дин по часу

_____________________________

 

Наши полазници имају могућност стицанја међународне дипломе - сертификата који издаје светски пленси савет УНЕСКО. CID-UNESCO International Dance Council.

Сертификат се издаје на модуле један модул је 150 сати игре-плеса под надзором инструктора који је члан CID-а у установи  ШНТПИ која је члан CID-а

 

В И Д Е О    С Н И М Ц И :

Погледајте наше видеo снимке кликните на назив и уживајте.

- Наступ на 48. сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију" - Сплет игара из Груже

- Прослава 7 година ЦНТПИ-а

- Весело у ЦНТПИ, део часа

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета, петком у ЦНТПИ

- Део часа учимо игру Jiana de la Tilisca из Румуније околина града Сибиу

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета - Почетници

- Загревање на часу ЈАКОГ интензитета у ЦНТПИ

- Кратак инсерт са часа СРЕДЊЕГ интензитета

- Део часа СЛАБОГ интензитета наши почетници, недеља у ЦНТПИ

- Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, суботом у ЦНТПИ, наше девојке

- Кратак снимак дела часа СРЕДЊЕГ интензитета петком у ЦНТПИ 25.11.2016.

- фестивал "Маркови дани" - наступ: ЦНТПИ - сплет игара врањске Пчинје.

- ЦНТПИ на фолклорном фестивалу "Маркови дани" 24.7.2016.

- Један део часа у ЦНТПИ - 25.5.2016.

- Игра Еленино хоро, Бугаркса северна подунавска област.

- Кратак снимак дела часа јаког интензитета ЦНТПИ, сала бр. 2

-Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, уторак 22.03.2016.

-Час СРЕДЊЕГ интензитета, почетници и стари чланови у заједничком колу

-Као ми то радимо ЦНТПИ, део часа ЈАКОГ и СЛАБОГ интензитета, сале 1 и 2

-Игра - плес селско шопско хоро, Бугарска - шопска област околина Софије, час ЈАКОГ интензитета

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, уторак, 8.03.2016.

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, субота 5.03.2016.

-Део часа слабог интензитета, наши почетници, недеља 6.03.2016.

-ЦНТПИ Дочек Нове 2016. године, мали део како смо се забављали

-Део часа јаког интензитета 22.12.2015. ЦНТПИ

-Део часа Средњег интензитета у ЦНТПИ, нашин нови и стари полазници, игра из Бугарске, Шоплук, Каранфилчето.

-12.12.2015, део наступа у Шапцу у гостима У.А. "Чивија", ЦНТПИ игре Белопаланачког Поља

-МАРТОВСКА ИГРАНКА - забава 2016.

-На нашем часу, увежбавање кореографије Игре Белопаланачког Поља

-ЈЕСЕЊА ИГРАНКА - ЦНТПИ-а, 28.11.2015.

-ЦНТПИ фото филм, ЦНТПИ у Левчу на 46. сабору

-ЦНТПИ наступ на 46. сабору у Левчу "Прођох Левач, прођох Шумадију" Игре Белопаланачког Поља

-Мали део часа СЛАБОГ интензитета у ЦНТПИ, четвртак.

-Недеља у ЦНТПИ, мали део нашег часа слабог интензитета.

-Весео час слабог интензитета у ЦНТПИ, са гошћом из Kине

-Пролећна игранка - забава ЦНТПИ-а 16.мај 2015.

-ЦНТПИ, инструктор, асистенкиња, и полазници на семинару Игре Драгачева 2015, Земун

-Један сасвим обичан час код нас у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-Час СЛАБОГ интензитета са почетницима у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-ЦНТПИ-ПРОМО 2014-2015

-ЦНТПИ - Први наступ полазника школе на 45. сабору у Левчу.

-ЦНТПИ на 45. Сабору у Каленићу "Прођох левач, прођох Шумадију"

-Час слабог интензитета у ШНТПИ, наши почетници и стари чланови 06.07.2014.

-Недељни час слабог интензитета у друштву нових и старих полазника 15.06.2014.

-Још један леп снимак од недеље 11.05.2014.

-Кратки сегмент недељног часа 11.05.2014.

-Део часа од уторка 06.05.2014. у ШНТШИ-Нови Сад

-Час слабог интензитета, учимо елементе, ритмику и игре-плесове. 04.05.2014

-ПРОЛЕЋНА ИГРАНКА 26.04.2014, један мали део лепог дружења.

-Весео, радан и позитиван час уторак 22.04.2014. У Ритму живота део часа у ШНТПИ.

-Осмех игра-плес у ритму живота мали део часа 17.04.2014.

-Мали део часа у ШНТПИ-Нови Сад, уторак 15.04.2014.

-У ШНТПИ стари и нови полазници у једном колу

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре - У РИТМУ ЖИВОТА!

-Промо са нашим новим полазницима

-Ш.Н.Т.П.И. - Заиграјте срцем 2014.

-Уторак час у ШНТПИ, почели са учењем нове играчко-плесне области Пчиња и понављали познате игре-плесове

-4. Рођенданска игранка, Прослава 4 године постојања и рада Школе Народног Традиционалног Плеса и Игре - Нови Сад

-Лагано и разиграно учимо

-Час слабог интензитета 6. Фебруар 2014.

-Део часа у ШНТПИ јачег интензитета

-Суботнји час у ШНТПИ

-Час слабог интензитета у друштву почетника 20. јануар 2014.

-Час слабог интензитета недеља 12. јануар 2014.

-Весело разиграно и радно у ШНТПИ

-Део часа у ШНТПИ

-Час средњег интензитета са почетницима децембар 2013.

-Нек се врти весело наше коло шарено

-Час 21.12.2013

-Ваша и наша Школа Народног Традиционалног Плес аи Игре

-Лако лако танцовођо час слабог интензитета

-Час средњег интензитета

-Час јачег интензитета новембар 2013.

-Суботњи час у ШНТПИ 16.11.2013.

-Игранка - Плесно вече 15.11.2013.

-Час слабог интензитета са новим полазницима

-Како плешемо - играмо и учимо народне игре и плесове

 -На новом поду у сали

-Један час јаког интензитета

-Лето у ШНТПИ 2013.

-ШНТПИ учимо копаницу

-ШНТПИ лети

-Једноставније игре на часу лаког интензитета

-Пролећна игранка - плесно вече

-ШНТПИ за вас

-Час 26.5.2013.

-Час средњег интензитета мај 2013.

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре

-Час средњег интензитета

-Ми у слици и музици

-У друштву почетника

-Велико и весело друштво на часз у ШНТПИ

-ШНТПИ Април 2013.

-На часу 2011.

-Мали наступ у Жабљу 2011.

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 1

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 2

Поделите са пријатељима

Листа активности

Кратак преглед историје игре - плеса, укратко о народној игри - плесу и њеним карактеристикама. Tрадиционалне игре - плесови

Кратка историја игре – плеса
Археолошка налазишта из палеолита на пећинским цртежима приказују сцене игре - плеса. Можемо закључити да је плес извођен и пре него што је то уметник који је осликао зидове пећине забележио.
Игру – плес, многе историје уметности сматрају најстаријом уметношћу. Ако узмемо у обзир да за изражавање плесом није потребно ништа више до самог тела играча, песме или ритмичког удара, јасно је да је плес сигурно био један од првих уметничких исказа.
Игра – плес је у најранијем периоду док су људи још били на нивоу ловаца – сакупљача, представљао начин, богатији од самог језика, за преношење, не само информација, него и доживљаја и емоција. На овом нивоу развоја људског друштва, када је човек био уско везан за биљни и животињски свет, игра – плес је био начин повезивања човека са његовом ловином, тако што су се маскирали у свој плен, или предаторе и кроз игру – плес попримали карактеристике тих животиња. Млађи су кроз плесни приказ лова и других свакодневних радњи, учили и вежбали.
У овом периоду, игра – плес поред свог забавног, пре свега, има ритуални и обредни карактер, опонашањем лова и живог света, ступањем у контакт са природним силама, духовима животиња и високим степеном проживљвања.
Игра - плес је природни елемент човека и логично је да је саставни део људског постојања. Од почетка, ова директна веза се види код свих примитивних народа, племена, која и данас живе у складу са природом, на нивоу ловаца – сакупљача.
Ритам, као основа игре – плеса је у директној вези са човечијим телом. Људско тело јесте ритам: ритам срца, ритам дисања, ритам покрета. Од најранијих дана је било природно да се аспекти емоција, веровања, језика и потреба, испоље кроз ритам, игру – плес.
У неолиту се јављају игре – плесови, специфичнији за аграрну природу живота тадашњих људи.
Овде плес постаје нешто друго и поприма обележја везана за биљни свет и вегетативну магију. Смисао игре – плеса у аграрним срединама је, да повећа род или загарантује богат и здрав род. Овакве игре – плесови и даље се могу срести у многим народима, па чак и код нас су се задржале игре – плесови са овим карактеристикама.
Код многих народа Азије (Блиског истока) се игра – плес аграрно ратарског карактера, претворио у ласцивно – ертоске игре – плесове. Овде је дошло до изједначавања значења сејања, рода и плодности везаних за игре – плесове ратарских народа, са сексуалним елементима и људском репродукцијом.
Овако су настали и нама познати трбушни плесови (оирјентални плес), где су играчице – плесачице у паганским храмовима имале посебан положај. Трбушни плес је био саставни део ритуала у храмовима, а проституција у храмовима је такође посвећена плодности и бољем роду пољопривредних култура.
Кроз историју игре – плеса, наилазимо на још један тип игре – плеса, а то су ратничке игре – плесови који се и данас могу срести у виду народних игара – плесова. Овакви плесови су били чести код античких Грка и Римљана као и неких блискоисточних народа.
Посебну групу игара – плесова у историји плеса заузимају игре – плесови који се изводе приликом жалости или смрти. Ове игре – плесови се доста рано јављају у историји игре – плеса и имали су улогу да заштите присутне и учеснике игре – плеса од духа покојника, повратка духа покојника или доласка демона и њихове освете.
Ови карактери и типови плесова су се преносили даље кроз историју, тако да су и развијене културе Африке, Азије и Блиског истока познавале ове врсте игара – плесова и практиковали су их због магијских елемената.
У даљем историјском развитку игре – плеса долазимо до периода, где игра – плес попримају свој нама препознатљив карактер. Долази до појаве концепта стила, музичке пратње и осталих карактеристика игре – плеса, које сусрећемо код Старих Египћана, који су били свесни свих ових карактеристика игре – плеса, премда су и даље изводили ритуалне магијске игре – плесове.
Код Египћана наилазимо на плесове које су изводили египатски свештеници, као што је астрономски плес или пак жалбене игре – плесове.
Јеврејска култура није била наклоњена игри – плесу која је донекле била и неприхватљива. Иако су наследили и преузели неке игре Египћана, код Јевреја није дошло до развитка богатије играчке – плесне културе. Они нису сами изводили плесове, већ су изнајмљивали играче – плесаче из Персије.
Богата играчка култура у овим перидиима, а и касније, среће се у Индији, где је игра – плес била високо вреднована. Према индијском предању, свет је настао тако што су се богови ухватили у коло и заковитлали прах. Индијска митологија је пуна митова о плесу, а индијска богиња плеса је Рамбле. Многи дворови су имали играчке - плесне школе, играчице – плесачице у храмовима, из касти слободних жена, које су имале висок друштвени положај. Овде плес добија и дубљи карактер, где се плесом прича прича, а употреба руку постаје значајна, јер се на тај начин преносе комплексне поруке.
Кинези нису били наклоњени игри – плесу. Кинеска религија није имала позитиван став према игри – плесу, тако да народна играчка – плесна традиција није била развијена. Игра– плес, се изучавао на двору код кинеских царева, али је био искључиво мушка дисциплина са посебно прописаним кореографијама и правилима које је прописивао цар.
У Јапану у овом периоду плес је саставни део јапанског позоришта и постоји плесна култура, али не толико у свакодневном животу. Јапанци више воле да пасивно посматрају плес, него да активно учествују у њему.
Антички Грци су били пасионирани играчи – плесачи и код њих је игра – плес представљао битан елемент у животу. Присутност игре – плеса код античких Грка је била распрострањена и у световном, религијском, па и у културном сегменту свакодневнице. Код Грка, игра – плес постаје и елемент о коме причају и филозофи, прича се играчким – плесним покретима, техником, ритмом и музиком. У Грчкој играју и ратници и филозофи и обичан народ. Има много писаних трагова о игри – плесу код Грка, у античком периоду. И овде, као и код Индијаца, срећемо многе митове у којима је плес саставни елемент. Живахне игре - плесове са трчањем, скакањем и живим покретима који су били забавног карактера, изводили су под утицајем алкохола, док су споре игре – плесови са шетњом били ритуалног карактера.
У Античком Риму, однос према игри – плесу је сушта супротност у односу на Грчку, осим ратничких игара – плесова са мачевима, у част бога Марса. Нису имали других плесова. Јавно играње – плесање је било срамно и чак за време неких римских царева, забрањено. Поред ових обредних ратничких игара – плесова које су се састојале од енергичног високог скакања, постојали су и патомимичарски плесови и представе, где је Римљанима учешће било дозвољено. Иако сами Римљани нису играли – плесали, често су на својим гозбама ангажовали, као и Јевреји, стране играче – плесаче. У Риму су биле популарне сиријске играчице – плесачице.
У Византији је игра – плес био развијен, а једна од најпопуларнијих форми игре – плеса је била акробатика. Тај утицај се може и данас приметити код неких народа, који су били под утицајем Византије. У Византији је постојала пракса ангажовања професионалних играчица – плесачица, које су изводиле левантински плес, једну врсту претече данашњег трбушног плеса.
Средњи век је у хришћанској Европи најнеповољнији период за плес. У овом периоду хришћанска црква забрањује плес, свети Августин говори: „Боље би било да сејете и копате, него да играте коло. О других ли времена и обичаја. Шта је некада био посао само страних бесрамних играчица то данас изводе хришћанске жене и девојке.“ Он још каже: „Игра – плес је кретање тела у круг, у чијем је средишту ђаво, и сваки скок који је учињен у игри , скок је према ђаволу у задњи пакао.“
Ипак, утицај народа на цркву је био јак, и црква је морала попустити, те је у црквене обреде увела игру – плес. Остаци оваквих плесова се још могу срести у Шпанији и данас.
У средњем веку се први пут спомињу игре – плесови Германа и Словена.
Германи имају богате митове о томе како играју – плешу вилењаци и друге натприродне силе. Германи изводе ратничке игре – плесове са мачевима.
Слична веровања имају и Словени. Нека су жива и данас, па су нам позната и у неким изрекама- „Када виле коло воде“ и слично. Словенски мит да виле коло воде и у њега хватају младиће и убијају их, још увек постоји код неких словенских народа.
Словени играју – плешу око огњишта, изводе магијске игре за Нову годину у животињским маскама.
У каснијим периодима играју се и игре – плесови у којима су играчи обучени у маске костура. То су посмртне игре – плесови, а још касније се јављају и игре - плесови у част духа покојника.
Црква је забрањивала неке игре – плесове, као и ношење маски, али су се неки плесови, као што је коло у част духа покојника, задржали до данас.
Касније се све више појављују игре – плесови који трају до данас, или барем имају утицај на данашње игре – плесове. На пример, у неким народним играма налазимо остатке наклона из племићких игара, као и целе елементе тих игара – плесова. Из овог периода имамо и игре – плесове са певањем балада и песама уз шетана кола.
У касном средњем веку преласком на феудални систем, појављују се паровне игре – плесови, као и игре - плесови који су настали у цеховским - мајсторским удружењима, а који имитирају покретима одређене радове тог цеха. На пример: млинари имитирају млинско коло, бачвари плешу са обручем од бурета или на бурету, итд.
У средњем веку долази и до измена код игара – плесова у народу, код сељана. Премда и даље сељани играју - плешу своја стара кола, та кола постају отворена или прелазе у парове, који после граде пролаз кроз који се провлаче остали парови. У овом периоду долази и до појаве инстумената и музичара који свирају на тим народним игранкама. Појављују се инструменти са мехом, налик на гајде, те долази до убрзавања игре – плеса, кола постају бржа, са поскоцима и украсима као и паровне игре – плесови.
Из овог периода нам остају неке игре – плесови, које су се наравно мењале и еволуирале временом али и даље задржавале свој облик или елементе.
Овим смо се приближили оном нама релевантном периоду, када народна игра – плес постаје оно што је предмет нашег изучавања.
Народна игра – плес, као што видимо, јесте елемент и творевина духа једног народа, али и историјског времена, веровања и емоција.
Народна игра – плес јесте уметничка колективна творевина народа, емоција, веровања, жеља, живота, смрти, постојања и историје. Народна игра – плес је све оно што дефинише човека, народ и постојање, исказано кроз покрет, корак, песму и музику.
НАРОДНЕ, ТРАДИЦИОНАЛНЕ И ДРУШТВЕНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ
Неке од ових типова игре – плеса, смо већ дефинисали у претходним поглављима. Оно чиме ћемо се овде позабавити су мало детаљније карактеристике народних, друштвених и традиционалних типова игре – плеса.
„Језиком покрета често се може разумљивије, изразити него говором, па и тај начин изражавања карактерише поједине народе“ – каже етнокореолог Слободан Зечевић 1981.
Основно дело у светској етнокореологији остаје и даље Историја игре Курта Сакса, чије је прво издање изашло на немачком језику 1905., а затим је објављено на свим важнијим светским језицима.
ИГРЕ – ПЛЕСОВИ НА БАЛКАНУ ПРЕ И ПОСЛЕ ДОЛАСКА СЛОВЕНА
Еволутивни ток игре – плеса на Балкану, креће се од групне игре – плеса појединаца, преко поворке и ланчаног плеса у кругу, до савремене игре – плеса разноврсних облика (коло, оро, хоро). Те игре - плесови су могли да буду различитог облика, међу којима је било и коло, затворено и отворено. Они су били мушки (с оружјем) и женски, а изводили су се и у весељу и у жалости, махом са обредно – магијском функцијом а у вези са сточарством или земљорадњом.
Пре доласка Словена, хеленска игра – плес достигла је савршенство, бар што се тиче сакралног и сценског извођења, док се сеоски плес развијао по својим законима.
Са Словенима су дошли и други облици плесова, старог порекла као коло или још старијег, нпр. поворке неповезаних играча или појединачни плесови обредно-магијског карактера. Доминатни су били плесови са певањем.
ДОСАДАШЊЕ ПРОУЧАВАЊЕ ЈУЖНОСЛОВЕНСКОГ ФОЛКЛОРА И ЊЕГОВ РАЗВОЈ
ФОЛКЛОР означава скуп појава у народној духовној култури: обичаје, веровање, знања, усмену традицију, стваралачки ток у народној уметности.
Етнокореологија је релативно млада наука, мада се бави једном од најстаријих појава у људском друштву: игром – плесом, и то народним плесом. Често залази и у домен других наука (антропологије, антропогеографије, социологије итд.), историјских догађаја, зону цивилизације и сеобе народа и етничких група.
„Главне карактеристике игара - плесова једне етничке групе: њихових облика, типова, стилова, ма колико би могло, бар што се тиче прве па и друге карактеристике, све да изгледа опште људско, заједничко свим народима света на одређеном ступњу друштвено-историјског развитка.“ - Испитивач бугарских плесова, Карел Махан, причао је о компаративној кореологији.
Кад видиш врсту игре једног народа, знаш му карактер – рекао је Конфучије.
ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ПРОУЧАВАЊА ЈУЖНОСЛОВЕНСКИХ ПЛЕСОВА
Прави преглед историјског развитка народних плесова, прво у „старини“ (а то значи: код индоевропских народа), посебно код Словена, затим код Срба, покушао је да начини Тихомир Ђорђевић, у књизи „СРПСКЕ НАРОДНЕ ИГРЕ“, затим сестре Љубица и Даница Јанковић, у осам књига „НАРОДНЕ ИГРЕ 1–8“.
ПОЈАМ И ДЕФИНИЦИЈА ЕТНОКОРЕОЛОШКОГ ТЕРМИНА „КОЛО“
Основно значење појма коло je: циркулус – обруч, круг. Из тог конкретног облика произилази и основни етнокореолошки појам.
Остали појмови етнокореолошког термина „коло“:
DER KOLOTANZ CHOREAE GENUS
Вук Караџић – „ко се у коло вата, у ноге се узда“.
Chorea, chorus – игра – плес у којој играчи стоје наоколо, држе се за руке, играју, а често и певају.
Младеновић 1964: Облик игре, група особа, игранка, врста игре, кружна игра.
Хорос – скуп људи, игранка, игра.
Танац – танец – код Македонаца и Бугара – само један вид кола, отвореноg типа.
Курт Сакс у књизи „Историја игре“: „позната је чињеница да је кружна игра настала у врло раним периодима људског друштва.“
МЕШАЊЕ И ПРОЖИМАЊЕ ИГАРА - ПЛЕСОВА НА БАЛКАНУ
– је процес симбиозе, унутрашњег прожимања два сродна родовска система: балканског и словенског.
СРЕДЊOВЕКОВНИ ИСТОРИЈСКИ ИЗВОРИ:
– Писани извори
Јагић, (1876): „Грађа за словенску народну поезију“;
Иван Гундулић на више места у „Осману“ помиње коло уз дипле, свирале и вокалну пратњу;
– Ото Прих – покушавао је да рашчлани кораке свадбеног кола
„Плесови Јужних Словена“ -– коло: латински сhorea – грчки хорос – немачки реиген
Грегор: „три мушка кола“ (дечака, младих и зрелих људи);
– Ликовни извори – фреске
Рилски манастир: коло и музиканти у кули Рилског манастира (укрштено држање, осморице играча, у селу Арбанаси, женско хоро).
Манастир св. Гаврил, Лесново 14. век – главни мотив за представу кола је Давидов 150. псалм. Њиме су инспирисане фреске у Леснову (мушко коло, затворено, креће се у десно, 9 играча се држи међу собом укрштено спреда, корак је крупан и изразит, свирачи стоје изван кола – бубањ и псалтерион.
Другу групу средњовековних ликовних извора, бројнију и са другог терена чине СТЕЋЦИ. На стећцима је приказано женско коло, нешто ређе мешовито, најређе мушко. Држање руку је обично у висини главе, лактови су савијени или сасвим увис, ретко кад спуштени, а никад укрштени. Крајње особе у колу једну руку држе подбочену, високо уздигнуту или у њој држе мач, некад и развијену марамицу.
ХРИШЋАНСТВО И НАРОДНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ КОД ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Хришћанска црква је имала попустљив и благонаклон став према плесу као најплеменитијој забави анђела на небу, на које треба да се угледају људи на земљи. Међутим, играње – плесање је морало да буде смирено, часно и побожно.
Хришћанска црква је сузбијањем игре – плеса као остатка паганских обичаја, успела да један део непожељних игара – плесова коначно уништи, други да присвоји и прилагоди својим потребама, а трећи је остао изван њене контроле и утицаја.
УТИЦАЈ ГЕОГРАФСКИХ, ЕТНИЧКИХ И ИСТОРИЈСКИХ УСЛОВА НА ФОРМИРАЊЕ ЕТНОКОРЕОЛОШКИХ ОБЛАСТИ
Као разлог ових разлика, на прво место се обично стављају географски услови. Разлике се запажају као карактеристичне супротности: планинци су озбиљни и у колу имају велике скокове, равничари су весели, те у колу ситно трепере. Следеће је питање простора на коме се плеше (топографски моменат).
Климатски фактори дирекно утичу на психу, становање, економију, одевање становника једног краја, па тиме и на техничке и стилске особине њиховог играња – плесања.
Етнички фактори, стил плесања: историјски, миграције, сеобе народа тј. миграције плесова и преношење плесова. У првом случају, једна етничка група, померајући се у маси из своје матице, несвесно, латентно носи своје кореографско предање са собом. У другом случају, појединци, често припадници извесних професија, преносе и свесно предају новој средини плесове друге етнокореолошке области: Врањанка – Фрањанка (брза) тад је стигла до Лике, Истре, Боке Которске. Исти такав продор су имале и сељанчица, Жикино коло, кокоњеште, итд.
ТЕРМИНОЛОШКЕ ОДРЕДНИЦЕ ИГРАЊА – ПЛЕСАЊА У КОЛУ
Игра – најшири етнокореолошки термин који има прасловенски корен (игр) .
Плес – уметност код које се осећања на естетски начин изражавају покретом (Зечевић,1981.)
Тихомир Ђорђевић орске игре назива оним играма, код којих се на музичко-ритмичкој основи нижу одређени покрети тела.
Поред глагола „jouer“ код Француза, постоји и израз „danser“ који јасније раздваја појмове.
Немци имају „tanzen“, а код Енглеза је у употреби термин „dance“.
НАРОДНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ:
Укратко: облици, типови, варијанте и карактеристике
ОБЛИЦИ – подразумевају спољни изглед, визуелну представу.
Могу бити кружни, елипсасти, спирални, змијолики, праволинијски, са мноштвом других комбинација. Они су слика која се оцртава по тлу.
Допуњавају их следећи визуелни елементи: правац кретања, улога појединца у свакој конкретној игри - плесу, пол и узраст учесника, начин на који су учесници тј. играчи – плесачи међусобно повезани за време играња – плесања и други елементи.
Друге врсте облика: са неограниченим бројем играча – плесача (коло, леса и др.) и са ограниченим бројем играча – плесача (соло, у паровима, тројкама, четворкама и други облици).
Самостално се појављује: прост облик, а ако при игрању – плесању дође до разних комбинација ових простих облика, настају сложени облици игре – плеса.
ОБЛИЦИ ИГАРА – ПЛЕСОВА СА НЕОГРАНИЧЕНИМ БРОЈЕМ УЧЕСНИКА
КОЛО: кружна формација међусобно повезаних играча – плесача, два облика: отворено и затворено, (отворено – коловођа и кец, затворено – континуална фигура где су сви играчи спојени).
КОЛО НА КОЛУ: осим у хоризонталном, коло се развијало и у вертикалном правцу, где је такође долазило до комбиновања. Затворено или отворено коло у коме играчи – плесачи стоје на раменима играча - плесача другог затвореног или отвореног кола.
Отворено коло настаје на неколико начина: када се затворено коло на једном свом крају прекине, када се кола одмах формирају „као срп“, и када коло настаје из „реда, лесе“ праволинијске формације.
Држање играча - плесача у колу - непосредно и посредно, држање за руке (шаке), за мишице или за рамена, плетено, укрштено (напред и назад), држање под руку, за појас.
Леса - преплетено држање играча - плесача (односно у збијеној чврстој плетеници, плетер - плот, ланац се креће праволинијски: лево-десно или површински: напред-назад)
Облици према подели играча - плесача у колу по полу и узрасту, по брачном стажу, (момци, ожењени, старци; девојке, невесте, средовечне жене).
УЛОГА ПОЈЕДИНЦА У КОЛУ; КОЛОВОЂА – КЕЦ
У затвореном колу су сви учесници једнаки. У отвореном колу разлику се три дела: чело – средина – крај (опаска). Коловођа – кец – доколовођа (у мушком) и трећак (у мешовитом).
ОБЛИЦИ СА ОГРАНИЧЕНИМ БРОЈЕМ
Соло плес – обредног карактера, мушки војвођански плесови или женски соло плес еротског карактера тј. садржаја.
Паровни. плесач и плесачица – два начина: сами за себе или са осталим паровима. Правци кретања, зависе од врсте и фигура. Начин држања је разноврстан.
Плесови у тројкама – плесач у средини између две плесачице.
Плесови у четворкама – два плесна пара повезана тако да се држе или за руке или су повезани преко марамице.
СТИЛ
Стил представља начин на који се изводе плесни елементи. Манифестује се својом спољашњом и унутрашњом страном.
– Спољашња – фигуре
– Унутрашња – психолошка сфера, начин играња – плесања, пол, узраст, регија – област – место одакле је плес.
ВАРИЈАНТЕ
Појава у народним играма – плесовима када се у оквир основне целине убацују други играчки – плесни мотиви и елементи, којима се плес обогаћује, али га не ремете и не утичу на основни образац.
ТИПОВИ
за различите народне игре-плесове, се каже да припадају истом типу; ако се потпуно или скоро потпуно поклапају по броју корака, а уз то имају исти правац кретања и друге сличне плесне мотиве, елементе и карактеристике. Могу бити: симетричне (једнак број плесних корака и у једну и у другу страну), асиметричне (неједнак број корака у једну и у другу страну) или комбиноване.
МУЗИЧКА ПРАТЊА
Музичка пратња, жива, богата и шаролика. Народна музика се дели на: вокалну, вокално-инструменталну и инструменталну. Постоје три врсте: плесови без икакве музичке пратње, уз песму и уз пратњу инструмената.
ЕТНОКОРЕОЛОШКА ПОДРУЧЈА
Једна од карактеристика народне игре – плеса су етнокореолошка подручја одакле нека игра – плес потиче. О овим подручјима биће више речи у наредним поглављима.
ТРАДИЦИОНАЛНЕ ИГРЕ – ПЛЕСОВИ
Под овим термином подразумевамо све оне игре – плесове, који имају карактеристике народних игара – плесова, али чији сви елементи нису настали у народу. Под традиционалне игре – плесове спадају сва кола која су компонована у 20. веку. Имају карактеристике народног кола, али је композитор познат, а народ применио постојеће играчке обрасце и мотиве из народних игара.
Традиционалне игре – плесови су они, који су настали не у оквиру изворног народног стваралаштва, него су усвојени у народу као део народног стваралаштва.
Игре – плесови чији настанак није познат, а јавиле су се у 20. веку, по играчком обрасцу имају карактеристике кола у три или кола у шест, а ретко засебан играчки образац, који је настао уско везан за или уз неку мелодију, која није из народа. Такође, овде спада и група игара – плесова, насталих кореографским решењем на компоноване мелодије, а одомаћиле су се као игре у народу и на тај начин постале традиционалне, али не и народне игре – плесови.
Неке од ових игара које нису народне, али јесу традиционалне су: ужичко коло, са-са, играле се делије, баричко коло, итд.