! ! ! О Б А В Е Ш Т Е Њ А ! ! !

Ц Н Т П И
Заиграјте СРЦЕМ, у ритму ЖИВОТА!
ЦНТПИ од СРЦА
_____________________________

О Б А В Е Ш Т Е Њ А
:
____________________________

УПИС НОВИХ ПОЛАЗНИКА ОД 16 ДО 60 ГОДИНА!

_____________________________
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ
СУБОТА 18.2.2017
ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:
Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
__________________________________
ЦЕНТАР НАРОДНОГ ТРАДЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ ОГРАНИЗУЈЕ ОТВОРЕНИ БЕСПЛАТНИ ЧАС "Заиграј и упознај себе!"
СВАКЕ НЕДЕЉЕ ОД 20:00 ДО 22:00 ЧАСА. САЛА У ЈЕВРЕЈСКОЈ 22.
 
ЗА ВИШЕ ИНФОРМАЦИЈА 060-5656655
_____________________________
 
- Завршена Скрипта народне - традииционалне игре - плесови теоријски део за полазнике ЦНТПИ-а. Скрипта се може добити у електронској или штампаној форми. Примерци скрипте су предати и у библиотеку Матице Српске.
______________________________
У П И С   У   Т О К У
УПИС ПОЛАЗНИКА У ПОЧЕТНУ И НАПРЕДНУ ГРУПУ.

Више информација и пријаве на телефон 060-56-56-655
______________________________
 
-Новосадске новине ДНЕВНИК у издању од недеље 30.08.2015. у Новосадској хроници чланак о ЦНТПИ, О центару народног традиционалног плеса и игре. "Фолклор у срцу и покрету"

-РАСПОРЕД ЧАСОВА - ЦНТПИ
_______________________
- НОВИ Распоред важи од 1.06.2016. год.
УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час 

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час 
 
ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час
 
СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа
 
НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет 2 часа
 
ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.
_____________________
ЦНАТПИ на Facebook i Google+ страницама
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
________________________
 
- 6.08.2017 - ЦНТПИ учествовао на 48. Сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију", поред одличног наступа у ревијаном делу којим је наш центар затворио сабор имали смо и представницу за најлепшу саборашицу где је освојила место прве пратиље. ЦНТПИ се представио са слетом игара из Груже.
 
- 3.-4.-5. jun 2017 - ДАНИ НАРОДНЕ НОШЊЕ 2017 у ЦНТПИ, упознавали смо се са народним ношнјама Србије и осталих народа и народности, а уједно смо се и фотографисали. Погледјате фотографије у нашој галерији.
 
-15.05.2017. Наша чланица и асистенкинја за народну игру у ЦНТПИ  је добила међународни сертификат ЦИД-УНЕСКО, трећи степен после 450 сати игре. Честитамо!

-29.04.2017 - Одржана Пролећна ЦНТПИ игранка
-18.2.2017. -
ОБЕЛЕЖИЛИ СМО 7 ГОДИНА РАДА И ПОСТОЈАЊА ЦНТПИ-а
ЦЕНТРА НАРОДНОГ ТРДАЦИЦИОНАЛНОГ ПЛЕСА И ИГРЕ


ЗАЈЕДНИЧКИ НАСТУП СА НАШИМ ПРИЈАТЕЉИМА ИЗ:

Словачког Културног Центра "Павел Јозеф Шафарик"
УА "Чивија" - Шабац
КУД "Соко" - Инђија
СКЦ "П.Ј. Шафарик" - Нови Сад


А ПОСЛЕ СМО СЕ ИЗИГРАЛИ НА ИГРАНЦИ УЗ ЛЕПО ДРУЖЕЊЕ
 
У ОРГАНИЗОВАЊУ ОВЕ ГОДИШЊИЦЕ СУ НАМ ПОМОГЛИ У ВИДУ ДОНАЦИЈЕ ХРАНЕ И ПИЋА Ланац продавница GOMEX
 
-31.12.2016-1.1.2017. - ЦНТПИ дочек нове године, весело смо заједно са нашим пријателјима дочекали нову 2017. Срећна свима ЦНТПИ нова година 2017!
 
- 29.10.2016. - ODRŽANA JESENJA IGRANKA CNTPI-a Igrali smo, pevali i družili se. Od Pčinje preko Kobišnice, Bele palanke, Leskovca, beograda, Gruže Studenice do Bugarske, Šopluka i Trakije.
 
- 16.10.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару влашке народне игре Црноречја у Ковину.
 
- 9.10.2016 - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару српске народне игре Црноречја у Инђији.
 
- 1.09.2016. ПОЧЕЛА НОВА СЕЗОНА (2016-2017) У ЦНТПИ
 
- ЦНТПИ учествовао на 10. фестивалу "Маркови дани" са сплетом игара врањске Пчиње
 
- Направљене нове мајице ЦНТПИ-а
- Уплаћен аванс и поручене нове ЦНТПИ мајице.
- Уплаћен авнас за изнајмљивање аутобуса за пун на фестивал "Маркови дани"
-4.6.2016. Одржана ЈУНСКА ИГРАНКА - Забава ЦНТПИ-а.
 
-22.5.2016. - Инструктор Вељко Видић учествовао на семинару народних игара Смедеревског подунавља у Новом Саду.
 
- 14.5.2016. ЦНТПИ - ВЕЧЕ НАРОДНИХ НОШЊИ , наши чланови су се упознали са народним ношњама - костимима и зајендо фотографисали.
 
- 17.04.2016. Инструктор Вељко Видић похађао семинар "Наронде игре Горње Колубаре и Подгорине"
 
- Наша чланица Тијана Гарабантин је добила сертификат од светског плесног савета ЦИД - УНЕСКО другог степена за народне игре Србије. Честитамо.
 
- 19.03.2016. - Одржана мартовска игранка - забава ЦНТПИ-а
 
-13.02.2016. - Обележили смо 6 година рада и постојања ЦНТПИ-а, уз зајендички наступ са нашим гостима и пријатељима УА "Чивија" - Шабац, ФА "Лаза Костић" - Ковиљ.
 
-12.12.2015. Наступ ЦНТПИ-а на концерту У.А. "ЧИВИЈА" у Шабачком Позоришту.
 
-8.12.2015. наш члан и полазник ЦНТПИ-а Чаба Месарош је добио међународни сертификат за Народне игре Србије 1 ниво, издат од стране ЦИД-УНЕСКО Међународни плесни савет УНЕСКО. Честитамо
 
-5.12.2015. ЦНТПИ гостовано на наступи и дружењу фолклораша у Ковиљу.
 
-2.12.2015. Објављен чланак о ЦНТПИ у часопису "Војвођански магазин" број 92.
 
-18.11.2015. Инструктор Вељко, учествовао на стручном предавању "Сцена и ја" у организацији удружења "Клултус" у Новом Саду.
 
-25.10.2015. Инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народне игре Козаре и Подкозарја, на Новом Београду.
 
-3.10. и 4.10.2015. ЦНТПИ учествовао на "ШТРАНД ФЕСТУ" у Новом Саду, где смо одржали радионицу народних игара за све посетиоце и уједно промовисали народну игру и наш центар ЦНТПИ. Фотографије у галерији.

-3.10.2015. ЦНТПИ учествовао на 8. фестивалу народних ношњи "Бисерна грана" у Футогу. Представили смо оригиналну ношњу Подртањских села и Соко Бање. Фотографије у галерији.
 
-02.08.2015. ЦНТПИ - Центар народног традиционланог плеса и игре учествовао на 46. сабору "Прођох Левач, прођох Шумадију", Играли смо игре Белопаланачког Поља, кореографијa "Ја идо па видо". Освојили смо 1 место тј. награду за најлепшу женску ношњу. А како смо се провели можете видети у нашој галерији.
 
-05.07.2015. Инструктор Вељко Видић и чланица Биљана Чекић похађали семинар народне игре Беличког краја у Земуну.
 
- 07.06.2015. Инструктор Вељко В. похађао семинар Народне игре Ваљевске Колубаре у Земуну.
 
- Јун. 2015 је још троје наших плозаника постало члан Међународног плесног савеза - УНЕСКО, Мирко Шука и Дуња Караћ, Јован Радовић. А уједно су и добили међународни сертификат за савладан први ниво знања Народних традиционалних игара Србије, ЧЕСТИТАМО.
- 2015. Наша чланица и полазница ЦНТПИ-а Тијана Гарабантин је постала члан Међународног плесног савета - УНЕСКО и добила Међународни сертификат за народне игре Србије 1 ниво.

-16.05.2015. Одржана пролећна игранка-забава ЦНТПИ-а. Фотографије у нашој галерији

-19.04.2015. ЦНТПИ опет на семинару сада у Београду, Инструктор, асистенкиња и један од полазника, на семинару народне игре Метохијског Подгора.
 
-29.03.2015. Инструктор са неколико чланова ЦНТПИ-а похађали семинар народне игре Драгачева и околине Чачка, Славице Михаиловић у Земуну.
 
-8. и 9. марта 2015 смо поделили 5 поклом чланарина, нашим новим полазницама које су нам се прикључиле у тим данима.
 
-У недељу 22.02.2015 смо имали упознавање са народним ношњама и фотографисање у ношњама. Фотографије можете видети у ГАЛЕРИЈИ.

 
-14.02.2015 -у суботу, смо прославили 5 година рада и постојања Центра народног традиционалног плеса и игре. Свим члановима једно велико хвала на поверењу, несебичности и ентузијазму. Још једном свима честитке поводом овог малог јубилеја 5 година ЦНТПИ-а.
 
- 13.02.2015. ЦНТПИ Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре пуни 5 година рада и постојања. 
 
- 27.12.2014. Субота - Одржана децембарска Игранка-Забава-Плесно Вече ЦНТПИ-a "Новогодишње загревање". Весело разиграно са пуно душтва и осмеха.


30.11.2014 - инструктор ЦНТПИ учествовао на семинару народних игара у Инђији где су рађене игре Бруса и Срба са Кордуна.
 
-23.11.2014. инструктор ЦНТПИ-а учествовао на семинару народних игара из околине Косовске Митровице.


-1.11.2014. одржана Новебраска ИГРАНКА, ПЛЕСНО ВЕЧЕ, ЗАБАВА Центра народног радиционалног плеса и игре.

 
-26.10.2014. представници ЦНТПИ, инструктор и асистенткиња учествовали на семинару у Крагујевцу, народне игре Црне Траве.
 
-Као сертификовани члан CID-UNESCO-а Центар Народног Традиционалног Плеса и Игре може понудити својим полазницима преко светског плесног савета, највишег тела задуженог за плес и игру сертификат за савалдане народне игре. Један модул тј. ниво је по правилнику светског плесног савета CID-a 150 сати. Годишње може да се добије по 1 ниво.
 
-ОПРЕМА, ОБУЋА, ОДЕЋA

Молимо све чланове и полазнике да имају адекватну обућу за игру у сали. Од обуће могу да се носе патике и то лагане са еластичним ђоном, опанци пођоњени, ципеле плесне "карактерке" лакe плесне ципеле са лаким ђоном.
 
У сали нису дозвољене патике у којима се иде по улици, тешке ципеле са јаким ђоном, женска обућа са штиклом и ципеле за улицу са штиклом.
У сали имамо под за игру који се не адекватном обућом оштећује.
 
Од одеће саветујемо лаку памучну гардеробу, памучне тренерице, сукње шире испод колена за даме, мајице са кратким а још боље дугачким рукавима, грејаче за чланак и стопало. Каиш за држање за игре-плесове где је држање за појас. Тканица или појас од јаче тканине којим добијате лепше држање тела и потпору стомака и унутрашњих органа при игри.
 
!!!УПИС НОВИХ ЧЛАНОВА ЗА ПОЧЕТНУ ГРУПУ ЈЕ У ТОКУ !!!


Више информација на телефон:
Вељко Видић инструктор
060-56-56-655
 
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook Група
Ц.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. Ш.Н.Т.П.И. - Facebook страница
Ц.Н.Т.П.И. - Google+
 
 

РАСПОРЕД ЧАСОВА Ц.Н.Т.П.И.

Ц Н Т П И
Заплешите, заиграјте СРЦЕМ у ритму ЖИВОТА !

 

Р А С П О Р Е Д    Ч А С О В А

Ц Н Т П И

Распоред важи од 1.06.2016. год.


УТОРАК - 21:30 до 22:30 - ЈАК интензитет 1 час

ЧЕТВРТАК - 21:30 до 22:30 - СЛАБ интензитет 1 час

ПЕТАК- 21:00 до 22:30 - СРЕДЊИ интензитет 1 час


СУБОТА - 20:00 до 22:00 - ЈАК интензитет 2 часа


НЕДЕЉА - 20:00 до 22:00 - СЛАБ интензитет
2 часа

 


ИНДИВИДУАЛНИ ЧАСОВИ за једног до три полазника у трајању од сат времена у терминима по договору.


_____________________________

 

Наведени часови су подељени по интензитету рада

Час средњег интензитета

за све полазнике и оне који су почетници и они који су већ уигранији на часу се раде игре свих нивоа тежине и намењени су да почетници могу да се опробају у сложенијим играма.

Часови слабијег интензитета

за почетнике и оне играче који желе да неке елементе савладају боље.

Часови јачег интензитета

за искусније играче и полазнике са више знања и умећа.

Свих 7 часова је на располагању свим полазницима и могу их комбиновати како желе.

Износ месечне чланарине у ЦНТПИ

1500 дин месечно

Попуст за члана породице 50% - 750 дин месечно

Један час - 250 дин по часу

_____________________________

 

Наши полазници имају могућност стицанја међународне дипломе - сертификата који издаје светски пленси савет УНЕСКО. CID-UNESCO International Dance Council.

Сертификат се издаје на модуле један модул је 150 сати игре-плеса под надзором инструктора који је члан CID-а у установи  ШНТПИ која је члан CID-а

 

В И Д Е О    С Н И М Ц И :

Погледајте наше видеo снимке кликните на назив и уживајте.

- Наступ на 48. сабору народног стваралаштва "Прођох Левач, прођох Шумадију" - Сплет игара из Груже

- Прослава 7 година ЦНТПИ-а

- Весело у ЦНТПИ, део часа

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета, петком у ЦНТПИ

- Део часа учимо игру Jiana de la Tilisca из Румуније околина града Сибиу

- Мали део часа СЛАБОГ интензитета - Почетници

- Загревање на часу ЈАКОГ интензитета у ЦНТПИ

- Кратак инсерт са часа СРЕДЊЕГ интензитета

- Део часа СЛАБОГ интензитета наши почетници, недеља у ЦНТПИ

- Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, суботом у ЦНТПИ, наше девојке

- Кратак снимак дела часа СРЕДЊЕГ интензитета петком у ЦНТПИ 25.11.2016.

- фестивал "Маркови дани" - наступ: ЦНТПИ - сплет игара врањске Пчинје.

- ЦНТПИ на фолклорном фестивалу "Маркови дани" 24.7.2016.

- Један део часа у ЦНТПИ - 25.5.2016.

- Игра Еленино хоро, Бугаркса северна подунавска област.

- Кратак снимак дела часа јаког интензитета ЦНТПИ, сала бр. 2

-Кратак снимак дела часа ЈАКОГ интензитета, уторак 22.03.2016.

-Час СРЕДЊЕГ интензитета, почетници и стари чланови у заједничком колу

-Као ми то радимо ЦНТПИ, део часа ЈАКОГ и СЛАБОГ интензитета, сале 1 и 2

-Игра - плес селско шопско хоро, Бугарска - шопска област околина Софије, час ЈАКОГ интензитета

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, уторак, 8.03.2016.

-Део часа јаког интензитета у ЦНТПИ, субота 5.03.2016.

-Део часа слабог интензитета, наши почетници, недеља 6.03.2016.

-ЦНТПИ Дочек Нове 2016. године, мали део како смо се забављали

-Део часа јаког интензитета 22.12.2015. ЦНТПИ

-Део часа Средњег интензитета у ЦНТПИ, нашин нови и стари полазници, игра из Бугарске, Шоплук, Каранфилчето.

-12.12.2015, део наступа у Шапцу у гостима У.А. "Чивија", ЦНТПИ игре Белопаланачког Поља

-МАРТОВСКА ИГРАНКА - забава 2016.

-На нашем часу, увежбавање кореографије Игре Белопаланачког Поља

-ЈЕСЕЊА ИГРАНКА - ЦНТПИ-а, 28.11.2015.

-ЦНТПИ фото филм, ЦНТПИ у Левчу на 46. сабору

-ЦНТПИ наступ на 46. сабору у Левчу "Прођох Левач, прођох Шумадију" Игре Белопаланачког Поља

-Мали део часа СЛАБОГ интензитета у ЦНТПИ, четвртак.

-Недеља у ЦНТПИ, мали део нашег часа слабог интензитета.

-Весео час слабог интензитета у ЦНТПИ, са гошћом из Kине

-Пролећна игранка - забава ЦНТПИ-а 16.мај 2015.

-ЦНТПИ, инструктор, асистенкиња, и полазници на семинару Игре Драгачева 2015, Земун

-Један сасвим обичан час код нас у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-Час СЛАБОГ интензитета са почетницима у ЦНТПИ, фебруар 2015.

-ЦНТПИ-ПРОМО 2014-2015

-ЦНТПИ - Први наступ полазника школе на 45. сабору у Левчу.

-ЦНТПИ на 45. Сабору у Каленићу "Прођох левач, прођох Шумадију"

-Час слабог интензитета у ШНТПИ, наши почетници и стари чланови 06.07.2014.

-Недељни час слабог интензитета у друштву нових и старих полазника 15.06.2014.

-Још један леп снимак од недеље 11.05.2014.

-Кратки сегмент недељног часа 11.05.2014.

-Део часа од уторка 06.05.2014. у ШНТШИ-Нови Сад

-Час слабог интензитета, учимо елементе, ритмику и игре-плесове. 04.05.2014

-ПРОЛЕЋНА ИГРАНКА 26.04.2014, један мали део лепог дружења.

-Весео, радан и позитиван час уторак 22.04.2014. У Ритму живота део часа у ШНТПИ.

-Осмех игра-плес у ритму живота мали део часа 17.04.2014.

-Мали део часа у ШНТПИ-Нови Сад, уторак 15.04.2014.

-У ШНТПИ стари и нови полазници у једном колу

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре - У РИТМУ ЖИВОТА!

-Промо са нашим новим полазницима

-Ш.Н.Т.П.И. - Заиграјте срцем 2014.

-Уторак час у ШНТПИ, почели са учењем нове играчко-плесне области Пчиња и понављали познате игре-плесове

-4. Рођенданска игранка, Прослава 4 године постојања и рада Школе Народног Традиционалног Плеса и Игре - Нови Сад

-Лагано и разиграно учимо

-Час слабог интензитета 6. Фебруар 2014.

-Део часа у ШНТПИ јачег интензитета

-Суботнји час у ШНТПИ

-Час слабог интензитета у друштву почетника 20. јануар 2014.

-Час слабог интензитета недеља 12. јануар 2014.

-Весело разиграно и радно у ШНТПИ

-Део часа у ШНТПИ

-Час средњег интензитета са почетницима децембар 2013.

-Нек се врти весело наше коло шарено

-Час 21.12.2013

-Ваша и наша Школа Народног Традиционалног Плес аи Игре

-Лако лако танцовођо час слабог интензитета

-Час средњег интензитета

-Час јачег интензитета новембар 2013.

-Суботњи час у ШНТПИ 16.11.2013.

-Игранка - Плесно вече 15.11.2013.

-Час слабог интензитета са новим полазницима

-Како плешемо - играмо и учимо народне игре и плесове

 -На новом поду у сали

-Један час јаког интензитета

-Лето у ШНТПИ 2013.

-ШНТПИ учимо копаницу

-ШНТПИ лети

-Једноставније игре на часу лаког интензитета

-Пролећна игранка - плесно вече

-ШНТПИ за вас

-Час 26.5.2013.

-Час средњег интензитета мај 2013.

-Школа Народног Традиционалног Плеса и Игре

-Час средњег интензитета

-Ми у слици и музици

-У друштву почетника

-Велико и весело друштво на часз у ШНТПИ

-ШНТПИ Април 2013.

-На часу 2011.

-Мали наступ у Жабљу 2011.

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 1

-РТВ емисија "Плес но Стрес"  ДЕО 2

Поделите са пријатељима

Листа активности

ДЕО ТЕКСТРА ИЗ СКРИПТЕ ЦНТПИ-А: СЦЕНСКА ПРИМЕНА, СТИЛИЗАЦИЈА, СЦЕНСКИ ПРИНЦИПИ, КОРЕОГРАФИЈА, КОРЕОГРАФСКИ ПРИНЦИПИ

СЦЕНСКИ ПРИКАЗ НАРОДНИХ ИГАРА – ПЛЕСОВА

Народне игре – плесови, који су настали као општенародна потреба за духовним, емотивним, уметничким изражавањем, биле су, а у неким деловима и данас јесу, саставни део свакодневног живота људи. Игре које показују карактер и виталност, психу неког народа, области и групе, нашле су своје место и на сцени, било да је сеоска или градска, сцена у домовима културе или у позоришту.

Уметнички играчко-плесни елемент фолклора једног краја, који је кроз време доведен до високог уметничког новоа, променио се и постао сценска уметност. Народна игра – плес, која је имала своје живо место у народу и припадала свима, претворила се у сценску уметност, намењену једном малом броју људи који се баве приказом тих игара – плесова и где је игра – плес ту своју живу улогу у животу људи изгубила, постала је само представа која се пасивно посматра.

Када се народна игра – плес, у једном периоду појавила на сцени, на тај начин на сцену је доспела и фолклорна музика, песма, народни костим – народна ношња, неки обичаји као и неки драмски елементи народног живота, позитивно у овоме јесте што су игре – плесови разних народа и области, постале доступне свима који желе да их виде. Народни костим није више нешто што припада само неком селу и одласку у цркву недељом, него једна уметничка творевина.

Негативно је првенствено то, што је створена својеврсна баријера између народне игре – плеса на сцени и посматрача. Игра – плес постају нешто ексклузивно, далеко и тешко, нешто што не може свако и нешто што се гледа, посматра. Такође, подизањем стила народне игре - плеса на висок ниво, стилизовањем. донекле је промењен карактер игре – плеса, чинећи је недоступном људима. Нажалост, често је долазило до потпуне промене стила и карактера игре – плеса, у односу на оно, шта је та игра представљала у свом фолклорном окружењу, пре него што је постала алат фолклоризма.

Овде нећемо даље расправљати о томе како је и колико овај сценски елемент помогао или одмогао народној игри – плесу, већ о елементима приказивања народних игара – плесова, на сцени.

Постављањем народне игре – плеса на сцену, она аутоматски мења свој карактер и енергију, ма колико да су њени мотиви – кораци изиграни до танчина аутентично, тог момента престаје да бива народна, свеопшта и постаје уметничка творевина једног уметничког израза. Неминовно, али не нужно и негативно. Ако се подсетимо шта је фолклор, а шта фолклоризам, јасно је да је ова трансформација најочигледнија баш ту, на сцени, где народни игра – плес престаје да буде фолклор и постаје фолклоризам.

На сцени се могу приказати народне игре – плесови уз пратећу фолклорну музику, на одговарајућим инструментима или пак, уз класичне оркестре. Могу се приказати и неки обичаји, друштвене ситуације, специфичне за неку област, као и разне комбинације драмско-играчко-плесно-музичких елемената.

Ако желимо да прикажемо на сцени део народних уметничких традиција, морамо задовољити неколико основних критеријума, а то су:

1. Познавање аутентичног материјала, игре – плеса, музике, костима обичаја, итд.

2. Доживљај народне уметности, игре – плеса у тој области, тј. на терену, међу народом којем припада.

3. Познавање закона сцене, сценских правила, композиције. (Сценска равнотежа, динамика, перспектива, однос темпо – утисак публике, итд.)

4. Стварање, увежбавање и одржавање појединачне сценске представе, сплета игара или кореографије.

5. Лични уметнички печат ствараоца сценске представе (оригиналност).

На сцени, народна игра – плес, може се јавити као део веће сценске целине; рецимо, као пратећи елемент неке представе (било да је реч о драмској, балетској или оперској); као засебан елемент приказивања једне игре – плеса; као део сплета игара тј. композиције више народних игара – плесова (сплет), или као осмишљена кореографија, на темељу народне игре – плеса.

О правилима, врстама и карактеристикама сплета игара, композицији, као и кореографији, биће више речи у дањем тексту.

Ево шта кажу етнокореолози сестре Јанковић, о примени народних игара, у општем смислу:

Књига Народне игре 1 (1934)

Љубица и Даница С. Јанковић

„Народну игру не треба посматрати са гледишта гимнастичког састава, нити у смислу гимнастичких вежби постављати какве захтеве, па било да су то по среди појединачне народне игре, било њихове комбинације. Јер народна игра није чиста гимнастика, као што није ни страна ритмика, ни класичан балет. Она има свој дух, свој карактер, своје захтеве, своју чедност и своју природну неусиљену драж. Народну игру треба примити као такву, упознати је у свом њеном богатству и разноликости, и не уносити у њу оно што јој не припада.

За први мах. Неговање и примена народних игара може да иде у три правца.

Прво, неговање ради освежавања и стварања лепог, ведрог расположења. То се нарочито може применити на школским и соколским часовима, у скаутским логорима итд.

Друго, неговање народних игара у друштвеном смислу, као припрема посела, матинеа и забаве.

Треће, неговање и примена народних игара за поједине тачке разних школских и ваншколских концерата, соколских и јавних часова, академија, слетова, фестивала и скаутских сабора. У том погледу постоје различите могућности. Пре свега народна игра се може играти у оном облику у коме је ухваћена на извору, само треба да буде добро увежбана и уиграна. А могу се играти и комбинације, односно сплетови народних игара истог краја, и смеше народних игара из разних крајева. И сплетови и смеше треба да сачињавају складну целину, као што Мокрањчеве руковети у музици пружају класичне примере за то.

Народне игре не треба комбиновати са покретима чисте гимнастике, стране ритмике и класичног балета. Комбинације треба да се састављају само од народних игара и народних покрета. Сви други разноразни елементи који би се унели у њих или између њих, не би били ни у складу ни у стилу.“

Из наведеног текста, јасно је да су већ 1935. године сестре Јанковић говориле о две врсте примена народних игара. Прва је друштвена, заједничка, интерактивна и жива, а друга је очигледно сценска, издвојена врста, намењена гледању, представљању тј. у оквиру је представа, приредби, (извођења народних игара – плесова за некога). Отуд свеприсутна и данас, појава извођача, такозваног извођачког фолклоризма. У скорије време, срећемо и појаву „рекреативног фолклора“, тј. очито врсте фолклоризма. У свом називу, рекреативна, значи врста физичке активности, делује изузетно површно и јасно да је то само популаристички назив, као део једне врсте примене народних игара – плесова, која може бити опште-друштвено-васпитно-забавна, каква је и била.

И ако овде није стриктно реч о сценској примени, јасно је да је битно да и ту народна игра остане баш то, народна игра – плес. Често се деси да она изгуби ту своју, како су рекле сестре Јанковић, природну неусиљену драж, те народна игра – плес тј. фолклоризам, постаје простор за надметање, и таштину.

Што се сценске примене народне игре – плеса тиче, сестре Јанковић су и ту дале подробне смернице, које се налазе у делу Постављање и режија народних игара у књизи Народне игре 5.

Навешћемо један део текста:

Књига Народне игре 5 (1949)

Део „Сценско представљање и режија народних игара“

Љубица и Даница С. Јанковић

„Сценско представљање правих народних игара све више је на дневном реду. Сценска примена народне игре отвара све већи број питања. И једно и друго захтева да се ствари свестрано размотре у вези са режијом, и да се појмови изведу на чистину.

Пре свега ово: У чему је разлика између праве и примењене народне игре?

Права народна игра, иако је њен прави стваралац обдарени, обично непознати појединац, јесте колективна, анонимна традиционална творевина која се изводи само средстивма народне технике у народноме стилу; она је народна својина.

У погледу терминологије, народној игри више одговара атрибут права, што значи да није промењена него атрубут изворна може да се схвати погрешно: да је игри извор у народу о коме је реч, што не мора да буде: права народна игра може имати извор у неком другом народу, па ипак је права, није промењена.

Примењена игра је, међутим дело једног одређеног, обично познатог аутора. Она је његова својина и ако може бити колективно припремана и извођена. За припрему народних игара кореографија се слаже разним техникама.“

Сестре Јанковић у даљем обрађивању питања сценског приказа народних игра – плесова, поред питања аутентичности материјала, студије стила и осталих елемената које смо већ навели, дају и анализу измена народних игара – плесова у народу, а и измену игара – плесова, која настаје услед сценске примене. Ту измену игара услед сценске примене, зовемо стилизација. О њој ће касније бити више речи.

За сценску представу народне игре – плеса, битно је напоменути то, да народни костим није, нити услов нити мерило народне игре!, Мерило народне игре – плеса је баш оно, што су нам сестре Јанковић поручиле: прави образац, прави стил , и оно основно да права народна игра – плес задржи свој дух, карактеристике, правила, захтеве, чедност и своју природну, неусиљену драж!

Навешћемо неке типове сценске примене народне игре – плеса:

– У правом облику, приказ појединачне народне игре на сцени ,у народном костиму или не, али у правом облику игре, правој фигури игре, са правим мотивима и у правом стилу игре.

– У сплету народних игара – плесова, повезана складна композиција више народних игара – плесова исте области, у свом изворном облику, без кореографских кретњи и слика, које нису никада извођене у народу, једноставно речено, игра за игром, без личног печата.

– У стилизованом облику појединачне народне игре – плеса. Када се нека народна игра, прочисти, усклади, кораци подигну, нагласе итд. где се прави стил замени са квази стилом те области, а облик игре тј. фигура се прилагоди сцени.

– У стилизованом сплету народних игара – плесова, овде су основни елементи игре – плеса исто стилизовани на разне начине, а сплет игара – плесова исте области је повезан кореографским кретњама, прилагођеним сцени.

– У смеси правих народних игара – плесова, као складно повезан след народних игара разних области, који се може изводити у или без народног костима, без стилизације и измене њеног стила, фигуре, облика или карактера.

– У смеси стилизованих народних игара – плесова, овде је реч о низу стилизованих народних игара – плесова из разних области, повезаних стилизованим кореографским кретњама, у једну целину, прилагођену сценским потребама.

– У правом приказу неког друштвеног дешавања те области, овде се може приказати сабор са правим играма, без кореографске кретње.

– У стилизованом приказу друштвеног дешавања те области, овде се ради стилизована сценска кретња тј. кореографисана кретња и могу се користити, како праве игре, тако и стилизоване игре те области.

– У правом приказу неког обичаја, када се на сцени без стилизовања или вештачких кореографских кретњи уз народну игру – плес, репродукује неки обичај.

– У стилизованом облику неког обичаја, када се на сцени прикаже сценски прилагођеним кретњама, корацима и стилом неки обичај, са пратећим народним играма – плесовима.

- У пратећем правом облику у некој сценској творевини, на пример: одиграна права народна игра – плес у свом правом облику, правом стилу, карактеру, фигури итд.

– У пратећем стилизованом облику у некој сценској творевини, на пример: у неком драмском комаду, стилизована народна игра – плес са стилизованим, кореографски, сценски прилагођеним кретњама.

– У стилизованом облику где се сценски стилизовано представља коз игру – плес нека свакодневна народна делатност, овде се користе народни мотиви покрети, којима се више не игра само народна игра – плес, него се обликом, формом, кретњом и карактером прича или представља неки догађај, посао, обичај. Овде игра – плес или учесници, представљају и неке друге облике, појмове или предмете.

Ово су најосновнији начини примене народне игре – плеса на сцени, а постоје и други начини, који у већој или мањој мери, инкорпорирају народну игру – плес.

СТИЛИЗАЦИЈА НАРОДНИХ ИГАРА – ПЛЕСОВА

Стилизација народних игара – плесова је само записивање игре тј. формирање обрасца и варијација обрасца игре, а затим и измена основног покрета, обрасца, кретње, облика или фигура народне игре – плеса. Права народна игра – плес, је стилизована када „очистимо“ кораке, „подигнемо“ их, нагласимо њихов положај, убацимо додатни покрет или украс, итд. Такође, стилизована народна игра – плес и када јој променимо смер кретње. На пример, ради сценских потреба, ако јој променимо облик, начин извођења, од обичног полукруга направимо два, који постају један, итд.

Постоје различити нивои стилизације, који су дефинисани на разне начине, а постоје аутоматски и разни типови стилизације.

Почнимо од основног, шта је стилизација? На ово питање имамо одговор у облику дефиниција:

Стилизација: давање стила, тј. правилног и лепог облика начину исказивања мисли; уметничко мењање природног облика у духу извесног уметничког схватања, (одбацивањем свега споредног у предмету приказивања), итд.

Стилизација:

1. Опонашање некога стила

2. Стилски дотерано обликовање

3. Свођење облика који се налазе у природи, на јединствен, типичан

Стилизација народне игре – плеса је давање лепог правилног облика начину извођења, одбацивање споредног, дотеран начин извођења мотива, покрета и образаца, свођење на јединствен и типичан облик, форму, итд.

Евидентно је, да је свака уиграна народна игра – плес која се изведе на сцени, на наступу, стилизована, јер ако је прави облик игре доведен до једнообразности, аутоматски је игра – плес стилизована.

Са овим на уму, можемо дати три основна нивоа стилизације народних игара – плесова:

А. Први ниво стилизације:

Представља најосновнију стилизацију основног играчко-плесног мотива тј. корака неке игре, када се од правог корака изгради јединствени корак са утврђеним и уједначеним стилским каратеристикама. Овде не губимо стил неке области или игре, већ тај стил јасно дефинишемо у играчком обрацу, тако што корак очистимо, дамо јасан покрет, дефинисани померај, итд. У овај ниво спада већина народних игара, које се сада изводе, јер је сваки корак дефинисан, сведен на типски, а стил игре – плеса, извођења, у тој области прочишћен.

Б. Други ниво стилизације:

Овде је утицај на сам облик праве игре – плеса израженији и у већем степену, не само да је корак прочишћен и дефинисан, већ и кретња, фигура, облик, интензитет и темпо. Стил области одакле је игра још је донекле препознатљив, али је у потпуности дефинисан и круто уједначен. Такође, овде игра – плес поприма чисто сценски и полу-балетски карактер.

В. Трећи ниво стилизације:

Трећи ниво стилизације представља комплетно задирање у основу неке народне игре и стила игре. Трећи ново стилизације обухвата и први и други ниво и још додаје неке елементе који обогаћују дату игру, уједначују сваки покрет и корак. Стил једне области се овде више опонаша, него што је очишћен и уједначен. Дакле, трећи ниво стилизације је потпуно стилизован, дефинисан и уједначен, играчки – плесни мотив обогаћен додатним елементима, измењена кретња, форма и фигура игре, стил игре опонаша прави стил области. Овај ниво такође укључује и стилизацију у смислу коришћења елемената народне игре – плеса, за представљање неке друге активности, посла, обичаја, неких предмета или појава. Представља чист сценски приказ народне игре – плеса, дела игре – плеса или само неких елемената, који су допуњени и прилагођени одређеној потреби.

Нивои стилизације диктирају и врсту кореографије као и сам карактер кореографије.

На стилизацију не можемо да гледамо у негативном смислу. Први ниво стилизације је, по дефиницији, оно шта даје некој обрађеној играчко-плесној области, игри – плесу и стилу те области јасан облик, где су разне терцијалне варијације које нису карактеристичне, избачене и очишћене, а игра – плес постаје дефинисана, играчки мотиви су јасни и чисти. На овом нивоу је стилизација позитивна.

Даљи нивои стилизације постају битни и корисни код сценског приказивања народних игара – плесова, коришћени на прави начин, на правом месту могу да произведу лепа уметничка остварења.

КОРЕОГРАФИЈА И СПЛЕТОВИ НАРОДНИХ ИГАРА - ПЛЕСОВА

Шта је то тачно кореографија, кореограф итд...? Код нас, поготово у области народне игре – плеса, фолклора како се нестручно каже, заправо фолклоризма, ови појмови су слободни, многи сценски прикази се називају кореографијом и многи се називају кореографима.

Рецимо тачно шта се сматра кореографијом:

Кореографија је уметност или пракса дизајнирања низа покрета физичких тела (или њихових приказа), у којој су кретање, форма или обоје, одређени. Кореографија се такође може односити на сам дизајн. Кореограф је онај ко ствара кореографије применом уметности кореографије, поступак познат као кореографисање. Кореографија се користи у различитим подручјима, укључујући навијање, кинематографију, гимнастику, модне ревије, клизање на леду, марширне оркестре, плесне ансамбле, позориште, синхроно пливање, израду видео игара и анимирану уметност. У сценској уметности, кореографија се односи на људски покрет и форму. У плесу, кореографија је такође позната као и плесна кореографија.

Кореографија дословно значи „писање плеса“ од грчких речи „γραφή“ (писање) и „χορεία“ (кружни плес). Први пут се појавила у америчко-енглеском речнику у 1950-има, а "кореограф" је први пут коришћен као заслуга Georgeu Balanchineu, у представи Бродвеја (Broadway), „На твојим прстима“, из 1936. године. Пре тога, сценски или филмски прикази су користили фразе, попут "саставе приредио", "плесове приредио", или једноставно "плесови", за означавање кореографа.

Кореограф је онај који ствара и креира оригиналне игре - плесове или даје нови израз традиционалним играма - плесовима. Кроз креиране плесове, кореограф настоји јасно да прикаже неку мисао, расположење, тему или причу. Разликујемо балетске кореографе, кореографе савременог плеса и кореографе фолклорних представа.

Стилизовани сплетови као што смо раније рекли су, композиције народних игара - плесова једне области или у неким случајевима једне етнокореолошке целине, повезаних у складну целину, сценски прилагођеним кретњама.

Сплет народних игара – плесова је скуп игара – плесова једне етнокореолошке области, одиграних у аутентичним фигурама, облику и стилу, са корацима тј. мотивима првостепене стилизације или пак без стилизације, без измене форме и фигуре игре.

Кореографија је спрег музичке композиције, компоноване од стране познатог композитора, (овде не спада аранжман народне мелодије) и аутентичне игре – плеса, чији је аутор појединац или група познатих појединаца, који су на искомпоновану композицију кореографисали игру – плес, која може да има елементе неке народне игре – плеса или потпуно аутентичне играчко-плесне мотиве.

Ако погледамо скалу стилизације, први други и трећи ниво, јасно је да ови нивои стилизације одговарају врсти сценског приказа. Како је наведено, у Бугарској где постоји школа за кореографе народних игара, кореографијом се сматра само трећи ниво стилизације тј. композиција и кореографисање.

Први ниво стилизације је еквивалент СПЛЕТУ – народних игара – плесова.

Други ниво стилизације је еквивалент СПЛЕТУ стилизованих народних игара – плесова.

Трећи ниво стилизације је еквивалент КОРЕОГРАФИЈИ.

Да будемо прецизнији, прављење аранжмана за пет мелодија народних игара, није компоновање и није реч о ауторској композицији. Распоред играча по простору, комбиновање круга, полукруга или лесе, као и измене ових фигура, није кореографија, чак и ако се прави народни корак – мотив, измени донекле. Све ово спада у и јесте само СПЛЕТ народних игара – плесова, а уметник који је исти осмислио је у музици аранжер, а у игри – плесу творац сплета или аутор сплета народних игара – плесова.

Ако ово узмемо у обзир, више не можемо рећи да је неко ископирао нечију кореографију, јер има два круга на средини бине која се преплићу. То је логични след услед сценског захтева извођења такве врсте игре – плеса. Имамо и низ сличних примера, где се органским правилом једноставне физике, нека слика јави због саме механике и моторике у игри – плесу и због неког корака, који је карактеристичан за ту игру – плес.

Поред основних свеопштих правила сцене, која се односе на равнотежу, динамику, кинетику на сцени, сценске кретње, итд. позабавићемо се елементом кореографисања, директно везаним за народну игру – плес; начелима која користимо за неки сценски приказ народних игара – плесова, било да то радимо за праве народне игре – плесове или је реч о кореографисаним играма и плесовима.

Општа правила при изради сплета или кореографисања, поред правила сцене, су и то да на сцену не можемо да изнесемо баш све догађаје из народног живота. На пример, неке песме или текстове, који имају експлицитан карактер или у музичком смислу, фалш певање или свирање, итд.

Не из разлога што тај елемент није „прави“ и из фолклора, већ по основним правилима сцене, није добродошао елемент. Овакви текстови, догађаји, итд. морају се прилагодити сцени.

Нивои стилизације који одговарају принципима сценске примене народних игара – плесова:

а) цитирање аутентичне форме

Уметник сагледа шаблон и цитира елементе и мотиве које је видно, комбинујући их у различитим сукцесијама

б) имитација

Имитација и тачно копирање онога шта је уметник видео; овде се елементи и мотиви слажу у једнаком редоследу, као из обрасца

б) прекомпоновање

Сагледавање мотива и елемената, а затим прилагођавање својим потребама, (музика,вештине , темпо и сл.)

(Класификација Л-Ленга (L-Lenga))

Принципи израде сплета народних игара – плесова или кореографирања у фолклоризму из претходне класификације су:

– Цитирање или транскрипција

Приказивање народне игре – плеса, некада и сада; упоредо, снимак игре – плеса и игра – плес те игре уживо, или игра – плес одиграна у правом облику и стилизованом. Користећи овај принцип, могу се добити врло занимљиве и веште сценске творевине. На пример: на снимку се пушта игра – плес шушкавац из Левча, на сцени група играча изводи исте те покрете и кретњу, у буквалном смислу прецртавајући игру у садашњост, итд.

– Имитација

Када се имитира стил - начин игре – плеса, карактер, облик, фигуре, али прилагођене сцени. Ово је најчешћи елемент који се свесно или несвесно користи при састављању сплетова и кореографија. На пример: игра – плес шушкавац из Левча се овде одигра у истом стилу, са или без стилизације корака у првом степену, али је облик и фигура игре прилагођена сценским потребама или потребама простора, где се игра – плес изводи.

– Композиција или прекомпоновање

Уклапање елемената народне игре – плеса, фолклора и разних других елемената, у једну целину. Народна игра – плес, са додатним елементима у својој структури и обрасцу; народна игра – плес уз другачију музику, или пак у правом облику или стилизовано, уз неки пратећи сценски програм, који није из фолклорних оквира. На пример: на сцени је приказ игре – плеса шушкавац, у неком од нивоа стилизације, али уједно искомбинован са игром – плесом савременог типа, која се одвија на сцени, као интегрални део сценског приказа; коло играјући свој образац, изводи кретњу уз неку ритмичку структуру, рецимо ткања и својом кретњом опонаша кретњу потке кроз основу разбоја. Овде имамо опонашање рада, кроз играчко - плесне елементе и занимљиву композицију, итд.

– Кореографисање

Оригинална, ауторска играчко – плесна решења, кораци, покрети, за неко наменско музичко дело, за игру – плес. Овде правила сцене као и сама уметничка слобода аутора, долазе до изражаја, али аутор може да користи неки од горе наведених принципа, наравно, не користећи народне играчке обрасце, већ своје аутентичне мотиве, елементе и игре – плесове.

Сцена и основни сценски принципи

Ради лакшег разумевања сцене и сценских принципа, при састављању сплетова, композиција, смеша и кореографија народних игара – плесова, у овом делу ћемо навести основне елементе сцене, сценске принципе и још неке одреднице сценског приказа, игара – плесова.

Сценска динамика – динамика композиције:

Ово је један од најзначајнијих принципа при формирању играчко-плесне сценске представе, (сплета игара – плесова, композиције, смеше, итд.). Основне одреднице су: ток, почетак, средина и крај, или почетак – успон – врхунац – завршетак – крај.

Два елемента дефинишу овај принцип, а то су: темпо као основна одредница динамике игре и утисак публике.

Утисак публике је доживљај неке композиције, сплета, смеше, и сл. Утисак би требало да се повећава током трајања неке сценске играчко-плесне представе. Успутне варијације утиска могу да постоје, али по општерастућем тренду, од самог почетка је утисак нула, а до краја би требало да добијемо максимални утисак. Варијације могу да постоје, тако да се одређени ниво утиска постигне на самом почетку, а потом одржава на одређеном нивоу, а затим поново подигне до свог врхунца. То мора да се изведе тако, да се код публике не јави презасићење.

Начин за постизање овог растућег утиска је темпо. Грешка која се јавља у 90% садашњих сплетова народних игара – плесова је, што творци тих сплетова мешају линију утиска, са линијом темпа. Своје сценске представе формирају, у смислу темпа, тако, да почињу спорим темпом, а затим се уз мање варијације темпо повећава и расте, до самог врхунца, тј. краја сценске представе.

Ово је површно и лако решење. Прави уметнички приступ је такав, да се ефекат утиска код публике не добија „набијањем темпа“, већ правилном расподелом различитог темпа, различитих или истих игара – плесова. Линија темпа би требало да прати ток, који пре свега играчима, омогућује квалитетно извођење игре – плеса, на тај начин, што не изазива прекомерни и непотребни замор. У оваквом случају, правилне расподеле тока темпа, почињемо од лаганијег, који расте до своје кулминације и врхунца и потом га успоравамо до краја, тако да успоравање и крај треба да буду тако сценски формирани, да на тај начин изазову максималан утисак у сценској представи игре – плеса.

Поред овог начина, постоји и могућност варирања темпа у сложеном облику, у којем се може почети брзим темпом, који се затим успорава, па поново убрзава и успорава до свог врхунца, а затим поново успорава, до краја. Ова сложена структура код публике може да створи, посебан и врло интензиван утисак, који се на крају завршава врхунцем, али не вратоломним темпом.

Темпо целокупне сценске представе, ма ког играчко-плесног типа, требало би да буде тако формиран, да и сам прича причу и не прати просто убрзавање, које води до експлозивног завршетка. Ово коришћење основног сценског принципа сценске динамике је, погрешно, површно и шарлатанско.

Правилан приступ је, да на разне комбинације мелодије, покрета, темпо диктира утисак код публике, али не само он, већ и сви остали пратећи елементи: од корака, образаца, кретње, мелодије, песме, итд.

За лакше поимање овог основног сценско-играчко плесног принципа, сценске динамике и динамичке композиције, послужиће графикони утиска и темпа тј. доживљаја и динамике играчко-плесне сценске представе.

Како бисмо даље разматрали сценске принципе који диктирају правилно формирање играчко-плесних сценских представа, морамо се прво упознати са основним деловима сцене.

Почнемо од најдубљег дела сцене (залеђине):

– Прелаз, закулисје или хинтер бина (простор који се налази иза рикванда – позадине).

– Позадина – рикванд (завеса, платно, кулиса која формира залеђину сцене).

– Централна бина (простор који се налази, од главне завесе до рикванда и од крила бине и стопа леве и десне стране). Овај простор се још дели на: горњу бину уз рикванд, доњу бину уз главну завесу и бочне бине, до стопа у централној бини.

– Стопе (бочне завесе или преграде, које деле крила бине, од централног дела).

– Улице (простори између стопа).

– Суфита (кратке завесе или преграде на плафону, које се простиру од стопе до стопе и сакривају сценску технику).

– Бочна бина или крила (део који се не види из публике, а налази се иза стопа, са леве и десне стране).

– Главна завеса (покретни део сцене, који одељује централну бину од аудиторијума).

– Просценијумски портал или лук (отвор сцене који је физички уоквирује и ограничава, иза портала се налази главна завеса).

– Просценијум (део бине који се налази од просценијумског портала и главне завесе, до аудиторијума).

– Оркестарска јама (део просценијума испод новоа пода бине, у којој је смештен оркестар)

– Аудиторијум (гледалиште).

Принцип статичке сценске равнотеже:

Овај принцип представља основне смернице правилног формирања сценских слика, у играчко-плесној представи. Бави се начином формирања слика на сцени, тако да се правилно и у потпуности искористи простор централне бине и просценијума. Овај принцип дефинише начин постављања: солиста, парова или ланаца играча – плесача, по сценском простору, без обзира на динамички елемент плеса игре.

Правилан начин је генерално здраворазумски. Формирање таквих фигура – слика на сцени које дају визуелну равнотежу, два кола, у два угла бине; једно коло на средини бине, парови стоје у правилној или неправилној формацији, али опет у равнотежи, тако да визуелно не изгледа да је један део сцене пренатрпан, а други празан.

Укратко, распоред играча – плесача, било то у симетричној или асиметричној формација, требало би да даје визуелни утисак равнотеже, сценског простора.

Принцип сценске динамичке и кинематичке равнотеже:

Колико је принцип статичке равнотеже сцене ограничавајући фактор, толико је принцип сценске динамике и кинематичке равнотеже, ослобађајући фактор при креирању народног играчко-плесног сценског приказа.

Покрет и кретња као основ игре – плеса, овде игра главну улогу и то на више начина: као средство за постизање одређеног сценског ефекта и као начин стварања сценске равнотеже.

Сценски ефекат покрета тј. кретње, њен интензитет, брзина и врста, су најефективнији начин стварања утиска код публике, али и начин постизања ефеката, као што су: изненађење, ишчекивање, смирење или еуфорија. Поред ових субјективних, можемо да створимо и објективне сценске ефекте, као што су: убрзавање, успоравање, контракција, експанзија, итд.

Принципи сценске динамике:

– Врста кретње – ако затворено коло изводи благе и мале покрете и окреће се лагано, ефекат на утисак публике ће бити мали. Ако применимо скакање или шире кораке при окретању кола, добићемо већи утисак код публике. Комбинацијом ових елемената можемо постићи разне ефекте.

– Брзина кретње – ако се два пара на сцени врте, један пар изводи брзе окрете широким корацима, а други пар се врти споро, привућићемо већу пажњу публике на брзе окрете и аутоматски створити разлику утисака. Ако група играча – плесача улази на сцену у форми леса или парова и креће се брзо и интензивно, можемо створити утисак изненађења, итд.

– Интензитет извођења корака може да да разне ефекте на утисак публике. Ако се ситан корак изводи интензивније, он ће привући више пажње од корака који се изводи широко, али мањим интензитетом. Логичким расуђивањем, јасно је да виртуозно, интензивно извођење неког елемента у игри – плесу, може да да ефекат узбуђења код публике.

Ови принципи нам даље служе у трећем сценском принципу, а то је кинематичка сценска равнотежа. Применом ова три принципа, можемо стварати разне варијације кинематичке, сценске равнотеже.

Ако је сцена у статичкој неравнотежи, једно отворено коло стоји у десном делу сцене – бине, а пар стоји у левом крају, овакву слику можемо довести у кинематичку равнотежу користећи динамичке принципе. Ако се пар заврти и почнне да изводи интензивне мотиве, та кинематичка карактеристика ће уравнотежити сцену, па ће пажња бити подједнако подељена код публике, на коло и на пар. Исто важи и ако бисмо имали коло које се брзо окреће у једном делу сцене, а два пара у другом делу изводи скокове.

Принцип сценског контраста:

Принцип који уједињује: сценску, статичку равнотежу, динамички прнцип и кинематичку равнотежу. Овај принцип се заснива на сучељавању контрастних фактора, слика или неких других елемената. Подразумева: смену два интензитета или њихово сучељавање, смену или сучељавање: равнотеже и неравнотеже, интензивног и благог, спорог и брзог, итд.

Ради лакшег схватања, ево пар примера: после брзе игре долази спора, после паровне игре једног пара долази масовна групна или орска игра; у истом моменту игра коло које игра брзо и интензивно и коло које игра споро и благо. На сцени је у једном моменту неравнотежа, која се после претвара у апсолутну равнотежу и симетрију, итд.

Принцип сценске перспективе:

Сценска перспектива или сагледавање сценског простора. Распоредом играча, формација или група играча, можемо постићи разне ефекте на сцени. Распоред играча, формација и група играча мора да прати основне преспективне сценске принципе, тј. да омогући да сви делови сцене и групе извођача буду видљиве из публике – гледалишта.

Коришћење основног правила сценске перспективе: приближавање – скраћивање сцене и удаљавање и продужење (продубљење) сцене.

Ако желимо да сценски простор перспективно скратимо и извођаче наизглед учинимо ближе публици, распоредићемо играче – плесаче тако, да најнижи буду први и последњи тј. најближи угловима бине; како се крећемо према средини бине, постављаћемо све више и више играче – плесаче (ако се ради о колу, онда ће нам кец и коловођа бити најнижи, а како се померамо ка средини кола, постављаћемо све више играче). На овај начи визуелно скраћујемо сцену и извођаче на сцени чинимо ближим публици.

Ако желимо да продубимо сцену, да је учинимо дужом, а да коло или формација делује веће и удаљеније, онда радимо обратно: високе играче стављамо на почетак сцене или на места коловође и кеца, а како се померамо ка центру, све ниже и ниже играче – плесаче. Овим дајемо ефекат, да сценско играчко-плесна формација изгледа већа и удаљенија.

Поред ових основних карактеристика сценске перспективе, поставком формација, можемо добити сличан или исти ефекат: утисак тунела, дуге линије, издужења, итд.

При постављању различитих формација, морамо се држати принципа сценске перспективе тј. прегледности и сагледивости сцене. Тако постављати парове, групе, кола, да се не преклапају, не заклањају, сем ако то није посебна потреба сценског приказа.

Треба обезбедити богатство и вишеслојност сцене, коришћењем принципа сценске перспективе и сценског перспективног распореда учесника на сцени.

Другим речима, таквим распоредом на сцени, добијамо први, други и трећи план сцене, где се у првом дешава једна радња, у другом нека друга, а у трећем плану је позадинска радња.

Поред ових принципа сцене, имамо и разне техничке принципе, као што су: осветљење, сценографија, специјални ефекти, који треба да послуже као алат за постизање сценског ефекта, (али на правилан начин, тј. да ефекти не буду наметнути и неповезани са остатком сценског играчко-плесног приказа), ватромет на сцени није добродошао.

Ово су принципи по којима се може приступити изради сплетова или ређе, изради кореографија, у зависности од тога шта желимо да прикажемо и како да применимо народну игру на сцени. Нећемо говорити о томе шта јесте, а шта није исправно, једноставно, сцена и уметник су ти који овде владају. Као што смо рекли на почетку скрипте, свако извођење народне игре – плеса изван свог природног контекста је фолклоризам и граница правог и стилизованог је врло танка. Свака уиграност и уједначеност играча је већ стилизација основног правог облика те игре – плеса. Успешна примена на сцени, тј. шта представити транскрипцијом, имитацијом или пак композицијом, ствар је творца тог сценског дела.

Битно је нагласити, да било која сценска примена народне игре – плеса, у било ком облику сплета, мешавине, кореографије, представља најудаљенији део фолклоризма од фолклора и често потпуно мења карактер истинске и праве народне игре – плеса. Уједно ствара и огроман јаз између оних који изводе игре – плесове и оних који их пасивно посматрају.

Одговор на ову проблематику су дали професионални школовани кореографи Словачке, Бугарске и Мађарске. Фолклоризам, народне игре – плес ширити у: школама игара – плесова, центрима, играчко-плесним домовима народних игара – плесова, као живи начин очувања и учења народне игре – плеса у широкој јавности и враћање народне игре – плеса из „парадног елемента“ у живи, природан оквир, у природној, ненаметљивој дражи.

Вељко Видић